Dvodnevna manifestacija "Dani Jovana Cvijića" posvećena dr Jovanu Cvijiću,
rođenom u Loznici, počela je danas u Muzeju Jadra digitalnom muzejskom postavkom o njegovom životu i radu.
Autor izložbe je Biljana Radičević, geograf u Centru za kulturu, a u izradi
postavke korišćena su dokumenta iz Arhiva SANU, gde se nalazi Cvijićeva zaostavština i Muzeja Jovana Cvijića, odnosno Muzeja grada Beograda, u okvir kojeg se nalaze originalni predmeti iz kuće u kojoj je naučnik živeo.
Projekat je podržan od Ministarstva kulture i informisanja.
- Svakodnevno se koriste informacione tehnologije i zato smo želeli da počnemo sa digitalizacijom kulturnog nasleđa kako bi ono bilo dostupno široj javnosti. U Loznici ne postoje sačuvani originalni predmeti i dokumenta o Cvijićevom životu i radu, najverovatnije zbog toga što je svoje školovanje
nastavio u Šapcu, potom u Beogradu i Beču, kasnije postao profesor na Velikoj školi i Univerzitetu u Beogradu gde je 1905. sagradio kuću. Cvijić je do smrti 1927. živeo u toj kući, a ona je 1963. proglašena spomenikom kulture, 1965. za Memorijalni muzej, a od 1968. je otvorena za javnost, kaže Radičevićeva.
U Loznici rodna kuća geografa nije sačuvana, Muzej Jadra ima manji deo njegovih ličnih predmeta, pa je ovakva izložba prilika da se oni koje interesuju Cvijićev život i rad o tome informišu na moderan način.
Direktor Geografskog instituta "Jovan Cvijić" SANU, dr Milan Radovanović kaže da je digitalna izložba veliki iskorak za nauku, ali i Srbiju.
- Nauka u Srbiji, prvenstveno geografija dobija iskorak u čuvanju građe i zaostavštine izuzetnog srpskog naučnika Jovana Cvijića. Utisak je da je njegov uticaj i značaj skrajnut i ostavljen po strani, međutim, ovakvim projektima mlađi naraštaji i mladi naučnici imaće mogućnost da pristupe arhivskoj građi i izvornom materijalu koji je on koristio u vreme kada se bavio naukom, kazao je
on.
Digitalna muzejska postavka obuhvata 24 poglavlja, od onih o porodici, školovanju, do mandata rektora na beogradskom Univerzitu, njegovoj ulozi u Velikom ratu i humanitarnim akcijama koje je sprovodio.
Jovan Cvijić (1865-1927) osnivač je Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu i smatra se utemeljivačem srpske geografije. Cvijićevo ime nosi više škola u Srbiji i Republici Srpskoj, jedna vrsta šafrana i vrh na planini Rudnik.
U Loznici se po njemu zovu jedna osnovna škola, glavna ulica i trg, a u gradu je jedna spomen bista, dva spomenika i spomen ploča na mestu gde se nalazila njegova rodna kuća.
U sklopu manifestacije sutra će u OŠ "Jovan Cvijić" povodom Dana škole i godišnjice rođena naučnika biti održana svečana akademija.
"Dane Jovana Cvijića" od 1995. organizuju Centar za kulturu "Vuk Karadžić", OŠ "Jovan Cvijić" i grad Loznica.
(Kurir.rs/T. Ilić)