BEOGRAD - Dugogodišnji novinar i urednik Ljiljana Smajlović imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine vidi kao jasan znak da će SAD nastaviti da nas "teraju da položimo jedino oružje koje imamo", a to je da sprečavamo ulazak Prištine u međunarodne institucije i organizacije.
Ričard Grenel je, kaže Smajlović za Tanjug, predstavnik tzv. "buldožer diplomatije", čovek koji se ne ustručava i koji je došao da izvrši žestok pritisak i na jednu i na drugu stranu.
"Ako je u Prištini dobio obećanje da će takse biti supendovane, onda je, to je moja pretpostavka, došao ovde da kaže - 'vi više ne možete ni od koga da tražite da ne priznaje Kosovo' ili 'ne možete da nagovarate druge da ne dozvole ulazak Kosova u Unesko ili Interpol', a jasno je da su Amerikaci morali biti ti koji su isposlovali da Kosovo bude pozvano na skupštinu Interpola. Nastaviće da nas teraju da položimo jedino oružje koje imamo", rekla je ona za Tanjug.
Kako kaže, da je na mestu predsednika Vučića, za nju bi to bilo nepravedno i "bacilo bi je u očaj", jer Grenel nije došao ovde da bude poražen i da kaže:'Vučić nije hteo da uradi ono što sam ga molio'.
"Mora da je predočavao neke neprijatne posledice nepristanka i u tom smislu je razgovor bio neprijatan. On se ne ustručava, to je ta vrsta diplomatije i to mora biti neprijatno i u ličnom smislu, a i da se prenese javnosti ", ocenila je ona.
Kako kaže, kada američki predsednik šalje izaslanika i to skoro "nepristojnom" brzinom, da odmah počne da pregovara i pre nego što Senat potvrdi njegovo imenovanje, to znači da će taj čovek, koga smatraju "najtrampovskijim" od svih Trampovih ambasadora, da se ponaša u stilu "buldožer" diplomatije koju smo ovde zapamtili s Ričardom Holbrukom.
"To znači da kad predsednikov izaslanik dođe ovde, da će da izvrši žestok pritisak i na jednu i na drugu stranu, a predsednik ne imenuje izaslanika da bi ovaj doživeo neuspeh, niti da bi doživeo neuspeh na samom startu. To znači da će on u prvim kontaktima da bude prilično brutalan u iznošenju, tipa - 'ovo je situacija, nama je potrebno da na kraju priznate Kosovo, recite kako to da izvedemo'", kaže ona.
Ona je dodala da u Vašingtonu, otkako je sa funkcije savetnika za nacionalnu bezbednost otišao Džon Bolton, više nema nikoga ko zagovara politiku po kojoj je Srbiji učinjena nepravda i po kojoj bi Srbija trebalo da bude ako ne obeštećena, onda bar da bude ozbiljno tretirana kao neko kome je oduzeta teritorija.
Prema njenom mišljenju, jedino je Bolton bio zastupnik teorije da je Amerika učinila nešto pogrešno 2008. godine.
"To što je Grenel jedno vreme bio njegov portparol u UN, ne znači da Grenel deli ta uverenja, a još manje znači da će da ih zastupa kao izaslanik", kaže ona i dodaje da EU Srbiji ne nudi više ništa, ni štap ni sargarepu.
"Niko u Evropi, ni Makron ni Merkel, a kamoli ostali lideri koji se menjaju velikom brzinom, ne može da ponudi Srbiji brzi ulazak u Evropsku uniju kao neku vrstu zamene", kaže ona i podseća da EU neće odobriti početak pregovara sa Severnom Makedonijom, pri čemu je pristanak te zemlje da reši spor sa Grčkom za njih bio kao kad bismo mi priznali Kosovo.
"To je za njih najveći uspeh, a šta su za to dobili? Apsolutno ništa. Evropljani koji su vršili na njih žestok pritisak da prihvate ta rešenja sa Grčkom nisu bili spremni ništa da im ponude. Tako stoje stvari sa Evropom, a Amerikanci zapravo nemaju šta ni da nude", kaže ona.
Ona, takođe, smatra da je Grenel otišao u Prištinu da bi tamo, i pre formiranja vlade, dobio obećanje da će takse biti suspendovane da bi se pregovori nastavili.
"Pretpostavljam da je on takvo obećanje dobio, ali se takve stvari ne saopštavaju", kaže Smajlović i ističe da Amerikanci, bilo da se radi o Stejt departmentu, Beloj kući ili Savetu za nacionalnu bezbednost, daju iste izjave - potrebno je da Priština suspenduje takse i da Beograd odustane od kampanje za povlačenje priznanja Kosova.
(Kurir.rs/Tanjug)