Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, iskoristio je već prvi dolazak u Srbiju da jasno i bez ustezanja kaže da Amerika od nas očekuje priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Grenel, koga u diplomatskim krugovima zovu „mali Tramp“, ostavio je gorak utisak posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pa poznavaoci međunarodnih prilika u njemu vide direktnost, upornost i agresivnost Ričarda Holbruka, koji je u proteklim decenijama, kao sinonim za „buldožer diplomatiju“, krojio sudbinu Balkana isključivo po američkom kroju.
Žestok pritisak
Novinarka Ljiljana Smajlović smatra da su očigledni i brutalni napori SAD da uguraju Prištinu u međunarodne institucije, dodajući da Grenel u nečemu podseća na Holbruka.
- Kada američki predsednik šalje izaslanika, i to skoro „nepristojnom“ brzinom, da odmah počne da pregovara i pre nego što Senat potvrdi njegovo imenovanje, to znači da će taj čovek, koga smatraju „najtrampovskijim“ od svih Trampovih ambasadora, da se ponaša u stilu „buldožer diplomatije“, koju smo ovde zapamtili s Ričardom Holbrukom - navodi ona i dodaje:
- To znači da će predsednikov izaslanik, kad dođe ovde, da izvrši žestok pritisak i na jednu i na drugu stranu, a predsednik ne imenuje izaslanika da bi ovaj doživeo neuspeh, niti da bi doživeo neuspeh na samom startu. To znači da će on u prvim kontaktima da bude prilično brutalan u iznošenju, tipa: „Ovo je situacija, nama je potrebno da na kraju priznate Kosovo, recite kako to da izvedemo.“
Drobljenje Balkana
Bivši ambasador Milisav Paić kaže za Kurir da je Grenel preneo Vučiću poznate američke pozicije i da je sasvim sigurno tražio i da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a to, kako naglašava, nijedna vlast u Srbiji ne može prihvatiti.
- Srbija se tako suočava s presedanom, odnosno sa situacijom da se upotrebom strane vojne sile mogu menjati međunarodno priznate granice. Srbija ima uporište u Rezoluciji UN 1244 i u dogledno vreme će morati da kaže dokle je granica njene tolerancije. Situacija koja se rešava je zapravo ona koja je nastala nasilno, posle NATO bombardovanja, a zahtevi Amerike su tesno povezani sa širenjem Alijanse. Ukoliko bi Srbija pristala na takav zahtev, bio bi to dalji korak ka drobljenju Balkana.
(Kurir.rs / Ivana Kljajić / Foto::BETA, AP)