SRPSKI EKSPERT O TURSKOJ OFANZIVI U SIRIJI: Ponašanje Erdogana pokazuje da je čovek koja gleda isključivo svoj politički interes
Iako su svi predstavnici najmoćnijih zemalja sveta slali upozorenja predsedniku Turske Erdoganu da ne sprovodi intervenciju u Siriji, oružane snage Turske započele su vojnu kampanju.
Turska osokoljena ekonomskim rastom u prethodnih 20 godina, kao i ulogom glavnog partnera NATO u tom delu sveta sve do pokušaja puča 2016 veliku pažnju posvećivala je modernizaciji i omasovljavanju svojih oružanih snaga i danas mora se priznati predstavlja respektabilnu vojnu silu.
Turska osokoljena ekonomskim rastom u prethodnih 20 godina, kao i ulogom glavnog partnera NATO u tom delu sveta sve do pokušaja puča 2016 veliku pažnju posvećivala je modernizaciji i omasovljavanju svojih oružanih snaga i danas mora se priznati predstavlja respektabilnu vojnu silu, objašnjava za Kurir Ilija Životić, ekspert za bezbednost!
Do gore spomenutog pokušaja puča nije naravno nije došlo spontano. Sve su prilike da je on pokušan uz logističku podršku do juče velikih partnera iz NATO i SAD. Međutim postause pitanje zašto su Amerikanci pokušali taj puč.
Odgovor se možda nalazi u sadašnjosti. Danas kada Erdogan ne haje za upozorenja ni Amerike ni Evrope ni Rusije o mogućim posledicama klasične vojne agresije na stranu zemlju tj. Siriju. Turska je u jednom trenutku postala ekonomski, vojno i politički ( ogroman uticaj tada u vreme pokušaja puča u Bosni i na Kosovu kao i Aziji) izuzetno moćna i više joj nije odgovarao sistem unutar NATO gde se glasa o predlozima, a gde poslednju reč ipak imaju SAD, uverava Životić, koji je i predsednik IPO Srbija.
Sadašnje ponašanje Erdogana pokazuje da on nije čovek za kolektivni sistem ni vrednosti ni odlučivanja već osoba koja gleda isključivo svoj politički interes ne hajući za interes ni svog naroda koji može biti ugrožen sankcijama Amerike zbog agresije na Sirijskoj teritoriji. Dakle može se zaključiti da su Amerikanci na neki način hteli da se reše ovakvog solo igrača u NATO i na vlast u Turskoj dovedu nekog umerenijeg i predusetljivijeg.
Sama vojna intervencija u Siriji može dovesti do niza ozbiljnih problema.
Namera Erdogana je da pogranični pojas očisti od Kurda i ostalih i tu smesti 2,5 miliona izbeglica koje se trenutno nalaze u Turskoj. Ali gde će ih smestiti ?
U ratom porušene gradove koje Turska avijacija i artiljerija trenutno sravnjuju sa zemljom ?
Turska ekonomija ne može podneti izgradnju smeštaja za toliko ljudi, ona jedva izdržava da im u Turskoj obezbedi osnovne životne potrebe. Pre će biti da Erdogan želi da se reši Kurda na svojoj granici što nikada nije ni krio. Naroda od 17 miliona koji nema svoju državu. Naroda koji čuva 20.000 terorista ISIS u zatvorima, kampovima u tom području. Istih onih za koje je predsednik Tramp rekao da ih njihove matične države moraju primiti nazad pa im suditi. Uspeh ove avanture verovatno bi trebalo da nadomesti gubitak podrške među biračima koji se video u velikim gradovima. Tamo gde ljude zanima mir, prosperitet, gde još postoji sekularna država koja teži što boljim odnosima sa razvijenim zemljama.
Erdogan je zapretio Evropi da će pustiti izbeglice prema zapadu. Nemačka je odgovorila stopiranjem isporuka vojne opreme. Amerika razmatra paket ekonomskih sankcija. Rusija kritikuje ali oprezno, ipak je Erdogan najavio kupovinu dodatne vojne opreme od Moskve. Ali Kurdi su ti od kojih zavisi bezbednost u Evropi. Budu li se osetili ugroženima i ostavljenima od svih, pitanje je kako će rešiti problem 20.000 zatvorenih terorista. Iluzija je da će ih čuvati i hraniti dok ih Turska besomučno bombarduje. Najgori scenario po evropsku bezbednost je da ih jednostavno puste na slobodu i da ti fanatici preplave evropske gradove koji su iskustvo pokazuje veoma ranjivi. Druga opcija može biti masakr do sada neviđenih razmera u zatvorima koji bi ostali bez većeg broja čuvara i hrane.
Ovakvi scenariji najviše odgovaraju onima koji najbolje funkcionišu u haosu, a to su Al Kaida i ostaci ISIS čijih 70.000 pristalica i njihovih članova porodica još uvek je na teritoriji Sirije u kampovima ili na slobodi i koji, uz gore spomenutih 20.000 zatvorenika čine potencijalno ogroman kapital za stvaranje haosa u bezvlašću koje sa sobom donosi novi rat.
Srbija u ovom trenutku mora da napravi plan hermetičkog zatvaranja granica kakav smo sproveli pre nekoliko godina uz pomoć Vojske na srpsko-bugarskoj granici u isto vreme vodeći računa o migrantima koji su već smešteni na našoj teritoriji jer postoji velika mogućnost da mnogi od njih imaju dodira sa onima smeštenim u logorima i zatvorima koje drže Kurdi a koji se koliko sutra mogu naći na slobodi.
Kurir.rs/I.Životić
Foto: EPA