Intervju

NADA ŠARGIN ZA KURIR O ULOZI MARIŠKE U DUGU MORU: Jako smo plašljivi! Mnogo pričamo, a malo delamo

Marina Lopičić

Drugačije Za mene je ova serija filozofija života. Lično mi je važna jedna od poruka koju ova priča nosi, a to je da ne branimo dovoljno svoju decu, u smislu gde žive i kako žive i koji su nam stavovi, kakav nam je moral

More krije tajne - drevne, paganske, lične... More uzima dug, odnosi sedam žrtava svake godine, sedam ljudi koji su dug onome što je izvor života i opstanka...


Ovi mitovi i verovanja okosnica su nove serije „Dug moru“ Gorana Gajića, čija je druga epizoda emitovana sinoć na Superstar TV, a večeras će na RTS. Prva epizoda je već zakovala gledaoce za male ekrane svojim kvalitetom i neobičnošću, a šta je ono što je čini posebnom, razgovarali smo sa glumicom Nadom Šargin, čiji lik se tek sad pojavljuje.


Šta je ono što će publiku zainteresovati?


- Ova serija se razlikuje po mnogo čemu, ima mnogo mistike, ali je veoma dramska i teme su joj drugačije, pomalo filozofske i psihološke. Mislim da je to ono što će se gledaocima i dopasti. Svako je može protumačiti na svoj način. Možda će je neko doživeti kao ljubavnu dramu. Ova serija ima ritam koji zahteva strpljenje, zalaženje duboko u temu, pritom prve dve-tri epizode ne govore skoro ništa, barem je i meni sve bilo pod velom misterije.


Šta je ono što je vas privuklo nakon čitanja scenarija?


- Za mene je ova serija filozofija života. Lično mi je važna jedna od poruka koju ova priča nosi, a to je da ne branimo dovoljno svoju decu, u smislu gde žive i kako žive i koji su nam stavovi, kakav nam je moral... Nismo dovoljno odgovorni. Smatram da smo jako plašljivi, da mnogo pričamo, a malo delamo, mnogo gledamo na druge, a malo sebe popravljamo. Ljudi kao hoće da pomognu drugom, ali nisu u stanju, jer ni sebi ne mogu pomoći.


Da li je vaš lik takav?


- Moj lik, Mariška, jedna je stena od žene, pronicljiva i, kako to plemenski u Crnoj Gori ide, ne da na sebe. Ona je jedna od vođa plemena, ali je veoma vezana za svog brata, glavnog lika Perišu, kog stalno brani i štiti. Ima svoju unutrašnju bol i tugu, ali ne saznajemo mnogo o njoj, ali je jako intrigantna i zanimljiva. I meni je bilo veoma zanimljivo da radim na njenom karakteru.


Koliko važnu ulogu ima mit u narednim epizodama?


- Serija prati taj mit o Svarogu, slovenskom bogu, ali to je okosnica i mit kao takav je tek zagreban. Videćete da ni do kraja sezone neće biti sve razjašnjeno, tako da se nadamo i drugoj. Na Luštici zaista postoji legenda da more uzima svoje, veoma je veliki broj nezgoda, samoubistava još od starih vremena, pa ljudi poveruju da more traži svoj dug...


Koliko su i u današnjem vremenu mitovi zastupljeni i važni?


- Mitovi su jako važni. Kao dete sam bila fascinirana grčkim mitovima. To me je jako uzbuđivalo, a na neki način i strašilo, ali sam i mnogo toga naučila. To su velike tragedije i sudbine koje ti se usade i, kako bih rekla, jednom terapijom straha usade ti i neku pamet, mudrost. Mislim da decu treba učiti mitovima, i grčkim i našim. Mi imamo i bogatu epiku, koja je fantastična i koja nas mnogo uči moralu, vrednostima koje ne smeju da se zaborave.

Pozorište i TV
SNIMAM I SERIJU O NESTALIM BEBAMA


Šta trenutno radite?
- Trenutno radim na mini-seriji sa Vukom Ršumovićem od četiri epizode. Takođe kao i ovde su Bojan i Bojana Maljević producenti. Bavi se krađom dece i beba. Veoma važan projekat, ali ću o njemu više kada budemo završili. Uskoro ću raditi i seriju kod Olega Novkovića, pisala je Milena Marković, „Močvara“, krimić sa elementima drame i humora. Radim i predstavu u Narodnom pozorištu koju režira Jovana Tomić „Livada puna tame“.


Mnogo se snima, smatram da je to dobro, da ima dosta kvalitetnih stvari. Neke serije su baš dobro ispale, imaju možda nekih nedostataka, ali je to posledica brzine rada i neuslova. Smatram da se lestvica u kvalitetu pomerila nagore.


(Kurir.rs / Mona Cukić / Foto:Marina Lopičić)