Ukiseljeno povrće sadrži vitamine, minerale i dobre bakterije, ali ga zbog dodataka konzervansa ne treba konzumirati često kao sveže
Kiselo povrće sprema se od davnina. Smatra se da se oko 2000. godine pre Hrista kiseljenje koristilo da bi hrana koja nije u sezoni duže trajala i da se ne bi pokvarila tokom dugih putovanja preko okeana.
Tako je i danas ono nezaobilazan deo zimnice, a dobija se tako što se povrće pomeša s rasolom ili sirćetom. Time se podstiče fermentacija, koja mu zapravo daje kiselost koju volimo i zbog koje i duže traje. Većina bakterija ne može da preživi takve uslove, pa ako nisu otvorene, tegle mogu trajati mesecima. Zbog kiseline i velike količine soli i šećera, koji deluju kao prirodni konzervans, ovakvim proizvodima ne bi trebalo dodavati veštačke konzervanse.
Šećer se dodaje u tečnost upravo kao konzervans, ali i da se ublažio kiselost i slanoću povrća. Nakon otvaranja, kada povrće dođe u kontakt s vazduhom, tegle treba držati u frižideru i potrošiti u roku od deset dana da se ne bi pokvarilo.
Kurir.rs/Foto:Shutterstock
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: