Poznati reper i sin čuvenog novinara priča kako je izlečio tumor i navodi s kim je sve sa estrade u sukobu
Vladimir Ilić Ila bavi se rep muzikom više od 25 godina i nekada je bio vrlo popularan u duetu sNenadom Aleksićem Šaom, dok su nastupali kao Ša i Ila. I danas se slušaju njihove pesme, za ono vreme previše slobodne, s pokojom psovkom. Inače, Ila je sin pokojnog Milovana Ilića Minimaksa, jednog od najznačajnijih TV i radio voditelja bivše Jugoslavije. O njemu se danas retko može nešto čuti i pročitati u medijima, pa se stiče utisak da je javnost zaboravila estradnog maga.
Jesi li se izborio sa svim gubicima?
- Imam emotivne probleme, padnem u krizu. Umrli su mi svi koji su mogli da umru. Treniram šest puta nedeljno po sat i po, i to me drži u životu. Skupljam telefone stare i po 20 godina i sad su na ceni. Zarada na njima je i po nekoliko stotina evra. Kupim ih i po sto, neke sačuvam, neke prodam. Često idem na buvljak.
Kako ti je bilo odrastanje?
- Lepo. Malo je za*ebano, jer nisam uvek bio s roditeljima. Mama mi je bila stjuardesa, a tata estradna ličnost. Bilo je i rođendana kad sam bio sam sa sobom. Ali u ocu sam imao i najboljeg drugara, gledali smo zajedno utakmice, vozili bajs. Nismo imali tajne.
Zašto u početku nije hteo da te ugosti u svojoj emisiji?
- Morao sam da zaslužim gostovanje u „Minimaksoviziji“. Bila je to ozbiljnija emisija, a stigao sam na red 2002. godine, i to kao ŠaIla.
Tvoj tata je dobio ulicu u Kragujevcu. Da li si bio tamo?
- Bio sam davno i mnogo sam ponosan. Tata treba da dobije mnogo više, neku bistu, ulicu u Beogradu, neki trgić. Smatraju da je bio humorista, ljudi ne kapiraju da je on bio i novinar, aforističar, književnik. Osvojio je 18 Oskara popularnosti. Mnogo su ga brzo zaboravili.
Šta bi ti sad rekao da je živ?
- Bio bi ponosan na mene. Ne kradem, ne varam, pravičan sam, oženjen, guram. Imali smo veoma težak život, padove i uspone, ali više padove. Na groblje idem stalno. Mama je umrla 40 dana pre tate, ona u decembru od raka dojke, a on u februaru od hepatitisa i ciroze. Imali su veliku ljubav od skoro 40 godina.
Javljaju li se prijatelji tvog oca?
- Jedino Žika Slika i pojedinci koji nisu iz javnog sveta. Big Lale? Ma kakvi, on je kerefeka. Mnogo se iznerviram kad me zovu za tatinu godišnjicu, pogotovo kada umesto 10. februara, zovu 9. ili 11.
Minimaks je proslavio Lepu Brenu. Da li ti se ona javila posle njegove smrti?
- Ma kakva Brena, nikoga nema. Oni su bili tu samo dok je bio živ. Takav je život. Tata nije mešao posao i privatno. Nikada nam u kuću niko poznat nije ušao. Jedino oni pravi prijatelji, Jova Radovanović, Minja Subota i pokojni Ljuba Moljac i Dejan Pataković.
Ima li para od hip-hop muzike?
- Snimio sam spot za pesmu „Sanjar“, to su pesme za moju dušu. Ljudi kažu: „Idi radi nešto, šta kukaš da nemaš para.“ Ja imam, radim, radi žena, ali kukam jer sam razočaran u neke ljude.
Od čega žive aktuelni reperi Jala, Buba, Rasta?
- Oni nisu hip-hop, oni su turbo džihad pravac! I Mile Kitić repuje u svojim pesmama, ali ipak nije reper. I Dr Igi lepo kaže da je imao samo rep delove u pesmama, jer je pošten. Bili smo pod Turcima pet vekova, prija nam ta muzika, ali i dosadi narodu „kavali armani navali“. Kod nas je sve naopako.
Kakav odnos imaš sa Šaom?
- Ne čujemo se, svako je otišao na svoju stranu. Ja sam hiphoper, ne bih se prodao ni za milion evra! Snimio bih duet s nekim narodnjakom, ali ne bih pevao narodnjake i glumio budalu. Voleo bih da moji sadašnji i bivši drugari zarade milione, ali da ne pišaju po onome što smo radili.
Voliš narodnjake?
- Volim one prave Luisa, Tomu i Novicu Zdravkovića, Draganu Mirković s pesmom „Pitaju me u mom kraju“ ili Marinka Rokvića sa „Kad me svi zaborave“...
I Jelena Karleuša je snimala narodnjake? Slušaš li nju?
- Ne slušam, nju ne volim kao lika (smeh). Imao sam fajt s njom, rekla je da je Arkan ošamario mog tatu! Ceca me je tad zvala, čuli smo se. S Karelušom sam zaratio zbog Cece, verovao sam joj. Jelena me je razočarala tim potezima.
Zvali su te u rijaliti?
- U sve moguće. U „Survajver“ ne bih jer tamo se jede samo ono što upecaš, a ja ne jedem ribu. A ovi drugi su dno dna. Da se svaki dan svađaš, da se gađamo čašama u glavu, to mi ne treba. Da mi neko pomene mrtve roditelje ili mrtvog psa, došlo bi mi da ubijem.
Pisalo se dosta o tvom zdravstvenom problemu, tumoru koji si operisao.
- Imao sam tumor pljuvačne žlezde. Bila je to kuglica na vratu, ali ne i rak kao što pišu. Otišao sam na preglede, krv mi je bila u redu i tada sam znao da nije ništa žešće.
Kurir.rs/J. Stuparušić, I. Ercegovčević/ Foto: Zorana Jevtić, Damir Dervišagić, Vlada Lukić