Osim Eve Braun, Angela Hitler je bila jedina žena koju je Adolf Hitler bio spreman da brani do samog kraja. Odrasli su zajedno i tada se stvorila čvrsta veza između brata i polusestre, koja se prema njemu odnosila više kao majka.
Angela je bila starija polusestra Adolfa Hitlera i rođena je 28. jula 1883. u austrougarskom gradu Branau, a roditelji su joj bili Alojz Hitler i njegova druga žena - Franciska Macelsberger. Angelin brat Aloiz mladi je rođen godinu dana pre nje, a kad je Angela imala dve godine majka im je umrla od tuberkuloze, pa se otac treći put oženio, sa Klarom Polz 1885.
Kasnije je, u svom slavnom delu Mein Kampf, Hitler napisao da je njegova porodica živela mirnim i skladnim životom a da su se roditelji brinuli o njima bezuslovnom ljubavlju i nežnošću.
Ipak, postoje dokazi koji pokazuju suprotno - Alojz Hitler navodno je od dece zahtevao apsolutnu poslušnost, a u Angelinom dnevniku stoji da je porodica bila disfunkcionalna i prepuna nasilja. Sa Klarom je Alojz imao još šestoro dece, a jedini od njih koji su preživeli detinjstvo i tada česte smrtonosne bolesti bili su Adolf i njegova sestra Paula. Paula je u svoj dnevnik zapisala da je brat Adolf, baš poput oca, redovno tukao.
"Ponovo sam osetila bratovu spremnu ruku na svom obrazu", zabeležila je sa tek osam godina. Istoričari veruju da su začeci terora Trećeg Rajha rođeni i uzgajani upravo u domu porodice Hitler.
Od ranog detinjstva Angela i Adolf imali su poseban odnos, uprkos njenom verovanju da je mali Adolf razmažen, i sama je tome doprinosila. I iako mu je bila tek polusestra, za razliku od Paule, i on je nju voleo najviše. Prema psihoanalitičaru Vaiteru Langeru, čini se da je Angela bila "najnormalniji" član te porodice, a prema svim izveštajima bila je pristojna, časna i preduzetna.
Uprkos njenom slavnom prezimenu i važne uloge u životu jednog od najgorih ljudi u istoriji, informacije o njenom životu je vrlo teško pronaći. Poznato je da je bila u braku sa Leom Raubalom, poreznikom iz Linca, a do venčanja je došlo iste godine kad joj je umro otac - 1903. Zajedno su imali troje dece: Leo Rudolf Raubal, Angela Raubal i Elfride Raubal. Postala je udovica i samohrana majka 1910. godine, a njena uloga tokom Prvog svetskog rata je nejasna. Čini se, prema nekim izvorima, da je u to vreme nakratko izgubila kontakt s bratom Adolfom.
Po završetku rata se preselila u Beč, gde je radila kao domaćica, a prema nekim izvorima radila je i u instituciji "Mensa Akademika Judaika", internatu za jevrejsku decu. Tamo je bila blaga pa je decu podsticala na rešavanje sukoba rečima, a ne nasiljem a zastupala je antisemitske stavove. Prema Langeru, u školi su bile česte pobune protiv Jevreja, a Angela ih je branila od arijevskih studenata.
Adolf se nakon Prvog svetskog rata vratio u Minhen gde je sa samo 33 godine postao vođa Nacionalsocijalističke partije. Nakon što 10 godina nisu imali kontakta, javio se Angeli i odlučio da je poseti u Beču, piše ATI. Nekoliko godina kasnije, 1924., Angela ga je otišla da ga poseti kada je završio u zatvoru u Landsbergu. Adolf je 1928. pozvao Angelu i njene ćerke Geli i Friedl da se presele u njegovu vikendicu na planini, kuću Vačenfeld Obersalzberg u blizini Berhtesgadena, gde bi radile kao domaćice. U podacima se ne spominje Angelin sin Leo, pa je nejasno gde je on tada bio.
Angela je ubrzo preuzela vođstvo nad čitavim domaćinstvom a Geli koja je tada imala 17 godina je izrasla u šarmantnu i lepu devojku. Adolf, koga je od milja zvala "ujak Alfi", bio je očaran njom. Obožavao je da je pokazuje u javnosti, vodeći svoju polurođaku u kafane, bioskope i na društvena okupljanja, a plaćao joj je i časove muzičkog. Postala je maltene slavna zvezda kao pratnja političkog moćnika čiji je uticaj samo rastao.
Nakon dve godine Hitler je tražio od Angele da se presele u njegov veći dom, vilu u Berhtesgadenu, ali od Gali je tražio da ostane da živi sa njim u njegovom luksuznom apartmanu u Minhenu. Nije poznato da li je to prihvatila svojom slobodnom voljom ili je na neki način bila prisiljena, ali u svakom slučaju se odvojila od majke pa je ostala sa Adolfom koji je na bolestan način počeo da kontroliše svaki deo njenog života. Prava istina o njihovom odnosu obavijena je velom misterije, ali prema brojnim glasinama tog doba njih su dvoje imali "zabranjenu ljubavnu aferu, skandalozan seksualni život i odnos prepun ljubomore i posesivnosti".
Adolf je navodno bio lud od ljubomore zbog svakog ko bi se udvarao njegovoj miljenici, a Geli je pak bila ljubomorna na pažnju koju je ujak posvetio Evi Braun, mladoj manekenki koju je zaposlio njegov fotograf. Eva je ubrzo postala "njegov svet, opsesija i potencijalno njegov zatvorenik". Geli je, sa 23 godine, povređenog ega odlučila da otputuje u Beč i veri se, ali Hitler je odbio da je pusti. Nekoliko dana kasnije, Geli je pronađena mrtva u svom stanu.
Pronađena je sa metkom u grudima, dok je Hitlerov pištolj ležao kraj njenog beživotnog tela. Novine iz tog vremena pisale su da su čudne okolnosti kružile u vezi sa smrću ove neobične lepotice, a iako je navodno počinila samoubistvo, nikada nije bilo istrage ili obdukcije, a kružile su glasine o ubistvu.
Nakon smrti svoje ćerke, Angela Hitler je smatrala da je reč o "ubistvu ili samoubistvu pod prisilom." Međutim, nije direktno optužila Adolfa. Naprotiv, insistirala je na tome da je "Adolf bio odlučan da oženi Geli". Brojni istoričari upravo u njenoj smrti vide trenutak kada je Adolf Hitler "postao loš", jer je njegova tuga bila toliko duboka. Angela Hitler nastavila je da radi za svog polubrata kratko vreme nakon smrti ćerke. Ali, ona nije odobravala njegov odnos s njegovom ljubavnicom Evom Braun i verovatno je iz tog razloga napustila njegovo domaćinstvo i preselila se u Drezden.
Godine 1936. Angela se udala po drugi put, postajući Angela Hamicš, a par nije imao dece.
Adolf nije odobravao taj brak i obraćao joj se formalno, sa "Frau Hamicš". Ipak, Angela je bila jedina osoba u porodici sa kojom je Adolf komunicirao tokom rata. O prirodi njihove veze u ovom vremenu ne zna se mnogo, ali poznato je da je nakon britansko-američkog vazdušnog napada na Drezden 1945. Adolf nagovorio Angelu da se preseli u Berhtesgaden kako bi se spasila od sovjetskog zarobljavanja.
Drugi suprug Angele Hitler umro je 1945. godine nakon samoubistva zbog poraza Nemačke, ostavivši Angelu udovicu još jednom. Nakon što je Adolf počinio samoubistvo, Angeli je ostala njegova mesečna penzija, ali nije jasno da je ikad videla išta od tog novca. Kao i njegova mlađa sestra Paula, Angela je branila Adolfa. Insistirala je da ni ona ni Adolf ne znaju ništa o holokaustu, ostajući odana svom voljenom polubratu do samog kraja, kada je 30. oktobra 1949. u Hanoveru pretrpela moždani udar.
(Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia)