Pre 50 godina, tačnije oktobra 1969. počinjen je do tada nezapamćen zločin na prostorima Jugoslavije. Nedaleko od Zvornika, u selu Jusići, 7. oktobra 1969. otkriven je leš trudnice Alije Hasanović (26). Istraga je utvrdila da je ubijena sa tri hica iz pištolja, a da joj je stomak rasporen i dete izvađeno iz utrobe i odneto.
Istraga je tapkala u mestu sve dok sedam dana kasnije patolog dr Milan Vušić na osnovu rasekotina na stomaku nije izneo hipotezu da je dete oteto. Sugerisao je policiji: "Dete je iz majčine utrobe mogao da otme samo neko ko ga je previše želeo, a nije mogao da ga ima. Treba tražiti ženu koja ima dete, a nije ga rodila".
Ispitujući sve žene koje su se porodile u noći između 6. i 7. oktobra, policija je došla do Šefke Hodžić, vršnjakinje i školske drugarice ubijene Alije. Šefka, udata za građevinskog radnika, u mesnoj kancelariji prijavila je rođenje, ali i smrt ćerkice Fatime. Lekarski pregled pokazao je da Šefka nikad nije rađala.
Ubrzo je priznala lažirala trudnoću i sedam meseci nosila krpe ispod haljine i dimija kako bi selu pokazala da je nakon devet godina braka ipak zatrudnela, ali nikako nije htela da prizna ubistvo. Negirala je da je počinila zločin čak i kad su u njenoj kući nađeni dukati i prstenje s pokojnice, beli konac s bebinog pupka i krvavi nož.
Devojčica koju je otela iz utrobe ubijene Alije ubrzo je preminula, a
Tokom istrage i na sudu iznela je čak sedam verzija događaja. Zgražavanje i osuda javnosti nad ovim slučajem nisu izostali. Misterija Šefke Hodžić danima je bila naslovna strana svih jugoslavenskih medija, a strani listovi, među kojima je najveći interes pokazao zapadnonemački "Der Spiegel", pisali su o Šefki u nastavcima.
Prozvali su je "pantera iz Kamenjače", "žena-monstrum" i "kraljica zločina". Ona lično je imala običaj da se predstavlja kao Hanumka, iako joj pravo ime Šefka. Najveće ogorčenje prema Šefki pokazali su ljudi iz Bosne i Hercegovine, odakle je bila Šefka. Na adresu njenog budućeg branitelja upućivane su pretnje, prezir, klevete. Šefka je jednog trenutka ostala potpuno sama. Napustili su je i muž Nedžib, i njena majka Naila, i braća i sestre, a porodica Hodžić u kojoj je bila udata, prodala je imanje i iz sela Jusića preselila se u Kalesiju kod Tuzle.
Po Šefkinoj želji, njenu odbranu su preuzeli advokati Đorđe Bela i dr. Fila Filota, a kasnije su im se pridružili i advokati Toma Fila i Branko Popović jer je tada bilo jako teško uveriti bilo koga da Šefka nije zločinac ili da je samo saučesnik u zločinu. Šefka se po svemu razlikuje od ostalih žena u selu. Znala je da piše, govori pravilno, spava sama na podu čak i kad joj je muž kod kuće jer on radi, iako vrlo malo zarađuje i teško se prehranjuju. Optužbe da ne može da rodi su svakodnevne, kao i njegov alkohol. Nekoliko puta je Nadžib terao iz kuće pod izgovorom da je zatrovala kokoške kod komšija jer ne može da rodi. Kod svoje porodice takođe nema mesta. U jednom trenutku, kad više nema nikakvog spasa, Šefka objavljuje da je "trudna" i Nadžib je ponovno vraća u kuću.
Od tada pa do 6. oktobra, kad se dogodilo ubistvo, Šefka je "noseća". Međutim, zastrašujući problem od koga "nabaviti" dete, postaje Šefki opsesija. U tajnosti se raspituje po okolnim selima koja je žena trudna, a ne želi dete, da joj ga ustupi. Ovo pitanje nikada nije došlo na diskusiju zato što se, po rečima svedoka, znalo da Šefka nikada nije zaklala ni pile, da nikada nije prisustvovala ničijem porođaju, da nikada ništa nije pročitala o anatomiji da bi mogla da zna gde se dete nalazi u utrobi. Zbog toga se i danas tvrdi da Šefka takav zločin nikako nije mogla da napravi sama.
Pa ipak, za Šefku se tražila smrtna kazna. Ljudi iz njenog sela su govorili da je treba ubiti jer ona nije "njihova". Psihološki, Šefka je zaista pomalo zagonetka. Dotle nepušač, odjednom je tražila cigarete. Dimije i opanke je zamijenila haljinom i cipelama. U toku istrage davala je stalno različite iskaze, mada nikada nije priznala saučesništvo ili izvršenje zločina. Naime, Šefka je tvrdila da su joj drugi samo doneli dete; da nije imala pojma od koga je i na koji način uzeto; da je tek kad je beba sutradan rano ujutro izdahnula, saznala da je Alija prethodnog dana ubijena i da joj je otvoren stomak.
- Poznavala sam Aliju, dobro, znala sam da je trudna i da će dobiti dete, bila mi je prijateljica, kako bih nju mogla da ubije - govorila je Šefka na suđenju.
Međutim, sarajevski stručnjak za sudsku medicinu dr. Miodrag Bašić na suđenju je izneo svoje stručno mišljenje: Secirao sam više od 32.000 leševa. Ovakav slučaj mi do sada nije bio poznat, niti sam za njega čuo u domaćoj ili svetskoj sudskoj medicini. To je raritet i u svetskoj kriminalistici. Ideja nerotkinje koja je na ovaj način htela da dođe do deteta, bez sumnje je patološka, jer je ta žena bila snažno opsednuta željom za detetom što je bilo povezano s njenim ličnim ugledom u selu i potrebom da spasi brak i porodicu.
Ona čini nerazuman potez, ubija da bi se dokopala deteta, a pritom zaboravlja da dovodi u pitanje i život tog deteta koje je unapred zavolela kao svoje. Sigurno je da je žrtva umrla prije nego što je izvršen carski rez. Dete je u njenoj utrobi moglo je živeti najviše petnaestak minuta. Bez obzira na to što je rez izvršila nestručna osoba, vidi se da je izvađen brzo i s puno pažnje da se ne povredi dete, jer ono je i bilo motiv i cilj ubistva. Međutim, jasno je da je žena inicijator i saučesnik ovog ubistva, ali, po mom mišljenju, ona to nije mogla izvršiti bez pomoći. To je kompletan i vrlo složen zločin, izvršen je u sumraku, bez dovolno svetlosti i gotovo je nemoguće da ga je samo jedna osoba, i to žena, počinila."
Okružni sud u Tuzli, a zatim i Vrhovni sud Bosne i Hercegovine, zbog nezapamćenog zločina osudili su Šefku Hodžić na smrtnu kaznu. Međutim, Vrhovni sud Jugoslavije je zbog nedostatka dokaza i nemogućnosti da Vrhovni sud Bosne i Hercegovine reši ključnu dilemu o tome je li Šefka mogla sama da ubije Aliju Husenović - smrtnu kaznu preinačio na kaznu strogog zatvora u trajanju od 20 godina.
Zločin koji je ostao zapisan u analima ne samo jugoslovenske kriminalistike, čak i danas, dvadesetak godina nakon toga, ne može se sasvim psihološki objasniti. Tokom izdržavanja kazne, Šefka Hodžić je pokazala neobičnu energiju i vitalnost.
Čak se, kako su objavili mediji, u zatvoru zaljubila u jednog osuđenika i htela da se venča s njim. Vrlo rado je razgovarala i s novinarima uporno poričući zločin i dokazujući svoj optimizam, bez obzira na ono što joj se dogodilo u životu. Vrlo inteligentna, kako su je ocenili psiholozi, Šefka je čekala da odleži kaznu i krene, kako je govorila, u drugi život. Taj drugi život ona je nastavila da živi u inostranstvu, s novim mužem, kao vlasnica jedne firme...
Kurir.rs
Foto printscreen YT/Oslobođenje