Aleksandra Prijović zaplivala je pevačim vodama još kad je imala 15 godina. Međutim, iako je to silno želela, vršnjaci su je "pljuvali" i smejali joj se jer je "pevaljka", ali ona je verovala u sebe i gledala samo napred.
"Najvažnije je to da sam ja verovala u sebe, radila na sebi, bila vredna i uporna. Zaslužila sam uspeh i sreću", prenosi Alo pisanje Skandala: "Ja sam neko ko ne ume nikome da pomisli ništa loše, da kaže ružnu reč. Svakome želim sreću. Uvek sam takva bila. Radila dobro i dobrom se nadala", rekla je pevačica, koja ružnih stvari i ne želi da se seća.
"Ne želim da se sećam ničega lošeg. Ja samo guram napred."
"Dobro, bili smo deca. Bili smo mnogo mladi. Sada, kada smo odrasli, ne mogu nikome ništa da zamerim. Tada me je bolelo, deca umeju da budu surova. Ali, pokazala sam i dokazala svima njima da se u životu sve može postići kada nešto mnogo želiš, kada ideš pravim putem, pravično i iskreno, kada nešto voliš najviše na svetu, kao što ja volim muziku. Svi ti koji su me pljuvali i smejali mi se što hoću da budem pevačica, nisu ozbiljno shvatali koliko ja to želim."
Nisu ostali ožiljci od njihove surovosti?
"Ne, ne… Povređivalo me je to kada sam bila mala, ali ne želim da se vraćam na to. Kažem vam, gledam napred, uživam u svakom danu, u svakom trenutku svog života, neću da se vraćam niti da sebi kvarim raspoloženje."
Svaki slobodan trenutak Aleksandra provodi sa naslednikom Aleksandrom, koji je čim se rodio postao centar njenog sveta. Oslobodila se suvišnih kilograma, vratila se u formu, živi opušteno, mirno, bez nervoze i stresova.
"Imam nastupe svaki vikend, radim na novim pesmama. Jednu sam već spremila. U odličnoj sam kondiciji, vežbam, zadovoljna sam. Uživam sa sinom i suprugom, ne dozvoljavam nikome i ničemu da me naljuti ili iznervira, da naruši moj mir."
Da li si u kontaktu sa nekim od onih koji su ti zagorčavali život dok si bila klinka?
"Naravno, javljaju se. Čestitaju mi na uspehu, popričamo kad se srenemo. Ja sam i kao klinka govorila da će oni jednog dana biti ponosni što smo zajedno išli u školu i što smo se družili. Živim svoj san, ali ista sam kao što sam i bila. Samo što s vremena na vreme odem na neki događaj, dam neki intervju i petkom i subotom odem da odradim neki nastup."
Popularnost baš ništa nije promenila?
"Zaista nije. Kada se radi godinama, polako i strpljivo, nema razloga da čovek poludi. Možda poludi neko kome se to desi odjednom. Ja sam osam godina gradila karijeru, korak po korak. Uspeh i popularnost me nisu iznenadili. To je samo nagrada za moj trud i rad proteklih godina."
Da li ti je žao što je tvoja mama zbog tebe prestala da peva? Svi kažu da je vrsna pevačica.
"Nije ona napustila pevanje. U vreme kada sam počela da se takmičim u Zvezdama Granda, ona je pevala u jednom klubu. Trebalo je da me stalno vodi na takmičenje. Onda je gazda pitao da li hoće da radi ili da vozi mene na takmičenje. Naravno, odlučila se da podrži svoje dete da ispuni svoje snove. Bila je sve vreme uz mene. Malo ko zna da je i njena majka, odnosno moja baka, bila pevačica. Eto, ja sam treća pevačica u porodici!"
Znači, bilo ti je suđeno da postaneš pevačica!
"Od majke sam mnogo naučila. Ona je pevačica duže od 20 godina, posmatrala sam je i učila."
Da li te je kao malu vodila na tezge?
"Kao mala, imala sam veliku želju da idem sa njom, ali me nije vodila. Tek kasnije, kada sam malo odrasla, umela je da me povede na tezgu, čak i da mi da mikrofon da otpevam jednu pesmu. Tada od mene niko na svetu nije bio srećniji! Zamišljala sam kako će biti jednog dana, kad izađem na binu. Znala sam da će taj dan doći. Mora u životu sve nekako da se namesti. Kad se sklope talenat, rad i sreća, kada si pozitivan, kada svima želiš samo dobro, uspeh je neminovan."
Teško ti je pao razvod roditelja?
"Meni je bilo najteže to što sam bila jedinica. Da sam imala bar nekog da sa njim sve podelim, bilo bi verovatno lakše. Meni nije ništa nedostajalo zbog toga što su se moji roditelji razišli. Imala sam mnogo ljubavi i pažnje i sa očeve i sa majčine strane. Uvek su bili divni, vaspitavali su me onako kako ću i ja svoje dete vaspitavati. Najteže mi je bilo u vreme praznika, kada se porodice okupljaju, nikad nisu bili tu i mama i tata. Samo jedno od njih dvoje… Kada ljudi ne mogu zajedno, i treba da se razvedu, da dete ne gleda njihove svađe i sukobe."
Ti si spremna na sve kako bi sačuvala porodicu?
"Ne razmišljam o tome jer je kod mene sve idealno. Generalno, mislim da žena mora da učini sve da sačuva porodicu kako bi dete bilo sa oba roditelja, kako mu ne bi nedostajali ni otac, ni majka."
Šta Filipu ne bi oprostila?
"Bilo bi strašno kada bih se razočarala u njega. To ne mogu ni da zamislim. Preko neverstva i prevare sigurno ne bih mogla da pređem. Ja njega gledam na specifičan način, odlično znam kakav je čovek i sigurna sam da to ne može da se desi. On je predobar, ne znam kako bih podnela razočarenje. Mnogo je rano da razmišljam i pričam o tome. Kažem vam, kod nas je sve idealno…"
Rada Manojlović kaže da su neke koleginice probale da joj otmu Harisa. Da li si ti nekad osetila da neka hoće da ti otme Filipa?
"Ne, zaista, nikada…"
Nije valjda da ne osećaš ljubomoru nekih koleginica koje bi sve dale da budu na tvom mestu?
"Pa dobro, uvek postoje neke priče… Znam da neki jedva čekaju da čuju nešto loše, ružno, pa da to prenesu dalje… Ja sam čula neke ružne stvari. Ne mogu da kažem da mi je bilo svejedno i lako. Užasavam se laži. Uvek su to bile neke priče koje nemaju veze sa životom."
Šta je najgore što si čula?
"Ma nije važno! Navikla sam na to… Ružne priče o meni i mojoj porodici koje nisu istinite. A nikad ništa loše nikom nismo uradili. Zaboli, a onda shvatim da je to normalno. Mislim, nije normalno, ali eto… Najbitnije je gledati sebe i svoju porodicu. Kad čujem nešto tako, kažem – nije bitno, neka pričaju, neka su živi i zdravi. Ja ružne stvari ne govorim jer mislim da se sve vraća. Svi treba da radimo i zarađujemo, da imamo lep život. Svima želim da im bude lepo kao što je meni lepo."
Pratiš li dešavanja na estradi?
"Vrlo malo! Otvorim novine, pa vidim šta se piše."
Žao ti je što je Milica Todorović ostala bez dečka?
"Nisam čula za to. Ako je tako, želim Milici da nađe srodnu dušu, da se ostvari u ulozi majke što pre. Ona je divna devojka. Ja sada svim devojkama pričam da što pre treba da postanu majke jer je to najlepše na svetu."
Pratiš li rijalitije?
"Ne, nemam vremena. A i kad nekad slučajno bacim pogled, to mi stvara neku negativnu energiju koju ne podnosim i koju neću u svojoj okolini, u svom životu."
Imaš kraj sebe tri sjajne žene – tvoju majku, Filipovu majku i Brenu. Čiji saveti su ti najdragoceniji?
"Bilo šta da ih pitam, dobijem najbolji mogući odgovor. Uvek su tu, za sve, uvek ih pitam za mišljenje. Bilo da je nešto u vezi sa detetom, sa karijerom, bilo čim. Presrećna sam što ih imam."
Sada, kad dobro zarađuješ, pomažeš li porodici – ocu, majci, babi, dedi?
"Prvi novac koji sam zaradila, dala sam porodici. Tako je godinama. Svi oni su ljudi kojima ništa ne treba, koji sve imaju. Ali, dajem im, jer me to usrećuje. Ja sam i želela da postanem što uspešnija kako bih se svima njima odužila za ono što su uradili za mene, što su me podržavali. I danas, kad krenem kod mojih, ja nosim pune A kada dođu u Beograd, ja ih izvodim, šetam, kupujem im. Jednostavno, uživam u tome i srećna sam što mogu da ih usrećim."
Na šta najviše trošiš novac?
"Na garderobu!"
Kurir.rs, M.G/Foto: Damir Dervišagić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: