VULE MARKOVIĆ, ZVEZDA SERIJE DUG MORU, ZA KURIR: Najlepši kompliment dala mi je Milena Dravić
Nestvarno Moja prva uloga i nagrada bila je u predstavi „Urnebesna tragedija“. Dušan Kovačević je rekao: „Bravo, Nevene“, a i danas pamtim reči divne glumice u bifeu Zvezdara teatra
Mladi crnogorski glumac Vule Marković niže uspehe već na samom početku karijere s epizodom u „Ubicama mog oca“, a najnoviji je glavna uloga u hit seriji „Dug moru“.
Dečak bez roditelja Rnjo osvojio je već u prvim epizodama na Superstar TV i RTS simpatije publike, a do kraja nećemo znati da li će u ovoj priči pobediti ljubav. Vule je završio dva fakulteta, a u razgovoru za Kurir otkriva kakva je bila saradnja s Goranom Gajićem, kako je ušao u svet glume i šta mu je savetovao Petar Božović, s kojim je snimio popularnu reklamu.
Kako je došlo do vašeg angažmana u seriji „Dug moru“?
- Ulogu sam dobio na kastingu. Organizovan je širi krug u Crnoj Gori, a onda sam bio u užem u Beogradu. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da na taj kasting ne bih otišao bez preporuke profesorke Sanje Garić, moje nekadašnje nastavnice plesa, koja je ujedno i dekan FDU na Cetinju, s kojom je trebalo da idem za Kinu na neko internacionalno plesno takmičenje. Ona me je, uprkos tome, preporučila za kasting, koji bi me, ukoliko ga dobijem, onemogućio da prisustvujem tom takmičenju, što se na kraju desilo, i evo ovim putem joj zahvaljujem na tom činu.
Sviđa li vam se Rnjo?
- Počev od njegovog atipičnog imena Rnjo, koje samo od sebe priča priču, preko njegove tragične životne situacije u kojoj je odrastao bez roditelja, sa babom, u malom mestu, žigosan samoubistvom majke, dečak koji je primoran da odraste pre vremena, u konstantnoj borbi za egzistenciju i osećanje pripadnosti, nešto je najinspirativnije što sam igrao dosad, makar što se tiče filma i televizije.
Kakva je partnerka Ana Lečić, a kakav Dragan Mićanović, koji se protivi vašoj ljubavi?
- Ana je divna, mlada, talentovana i za svoje godine iznenađujuće zrela glumica. Nekako smo kliknuli od starta, stekli obostrano poverenje i dostigli zavidan nivo zaigranosti, što se da osetiti. Prema Draganu kao glumcu gajim veliko poštovanje, a nakon rada s njim i prema njegovom profesionalizmu. Privatno, radi se o jednom, pitomom, markantom, duhovitom gospodinu.
Srpska publika vas je upoznala u seriji „Ubice mog oca“, ali sada ćemo vas pratiti i u „Senkama nad Balkanom“. Kako pamtite saradnju s Gagom Antonijevićem i Draganom Bjelogrlićem?
- Na „Ubicama“ se nisam susreo s njim jer na tako gabaritnim serijama radi više reditelja, pa onda koji vam zapadne. Imao sam priliku da sarađujem s Ivanom Živkovićem, s kojim sam se uvek dobro razumeo. Što se tiče Dragana, radi se o vrlo konkretnom reditelju, koji za šta hoće i ume da radi s glumcem jer je, naravno, i sam glumac. Ono što je tipično za epizodne uloge jeste da tu nema previše ni vremena, ni prostora za neko posebno upoznavanje i intimiziranje iz razloga što ste tu da odradite posao u vremenskom periodu od dan-dva i idete kući. Kada igrate jednu od glavnih uloga, onda ima prostora i vremena za temeljnije upoznavanje.
Vatreno krštenje imali ste kao glumac u predstavi „Urnebesna tragedija“. Šta vam je rekao Duško Kovačević nakon premijere i šta vam znače njegovi komplimenti?
- To je bila moja prva uloga i prva nagrada, desila se na drugoj godini studija. Sećam se na koktelu posle predstave mi je rekao: „Nevene, bravo“. Takođe, pamtim divne reči od još divnije Milene Dravić nakon predstave u bifeu Zvezdara teatra.
(Kurir.rs / Foto:Damir Dervišagić)