Pacijentu koji je bio na ivici smrti otvaran je grudni koš, srce mu je stalo, temperatura tela pala na 25 stepeni Celzijusovih, borba je trajala šest sati, a sada se oporavlja
Pacijent J. N. (65) leži na operacionom stolu Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“. U narednih šest sati hirurzi će mu zameniti proširene delove aorte, najvažnijeg krvnog suda u telu.
Rez na grudima biće dug 20 centimetara, a njegovo srce biće u rukama prof. dr Željka Bojovića, našeg najboljeg kardiohirurga za bolesti aorte. U istom tom periodu srce će prestati da kuca, krv iz tela će biti prebačena u specijalnu pumpu, telo ohlađeno na 25 stepeni...
Ne viđa se u Srbiji
Osam je ujutru. J. N. je u anesteziji, a oštrica skalpela na njegovim grudima. Nema mnogo krvi. Oko dva sata od tada bilo je neophodno da se pripremi takozvano operativno polje. Duboka je „rupa“ u grudima. Srce kuca, iz rane izvire bezbroj konaca, cevčica... Sve je spremno da se krvotok pacijenta prebaci van njegovog tela i zaustavi rad srca.
Dr Bojović rešio je da sačuva aortni zalistak, odnosno da tom čoveku ne stavlja veštački, ako će već imati veštačku aortu. U pitanju je najkompleksnija operacija na otvorenom srcu, retka i teška, a sada će se izvesti takozvana Dejvidova metoda, koja se ne viđa često u Srbiji.
- Intervencija ima dve faze. Posle ove, pacijenta očekuje druga, najranije za tri meseca - govori dr Bojović.
Tačno je 10.07. Sve je spojeno i krv J. N. potekla je cevima u mašinu za takozvani ekstrakorporalni krvotok. Od tog trena ona postaje srce i pluća pacijenta. Počinje hlađenje tela na 25 stepeni. U 10.20 dr Bojović ubacuje u otvorene grudi J. N. hladnu tečnost, u kojoj su komadići leda. Temperatura polako pada.
- Ovde se greške ne praštaju. Spasavate čoveku život, jer kad aorta pukne, to je onda borba na život i smrt - kaže on.
Mašina radi. Krv ulazi u nju kroz providne, pulsirajuće cevi. Anesteziolog dr Branislav Purić vodi računa o životu J. N. Kada je telo ohlađeno, tačno u 10.25, on ubacuje u grudi tečnost koja zaustavlja otkucaje srca. Ono staje u 10.27, a prati ga ravna crta na monitoru, koji prijavljuje da pulsa više nema. Delovi proširene aorte su odstranjeni. Počinje ubacivanje veštačkog krvnog suda. Ta bela cev, velikog prečnika, odsad će biti nova aorta. Borba za život J. N. se nastavlja.
- Pacijent može da bude na takozvanom vantelesnom krvotoku do šest sati. Tokom operacije stalno morate da razmišljate, merite, proveravate - objašnjava prof. dr Bojović. Strpljivo svi rade. Prolazi vreme. Veštačka aorta je ušivena. Sačuvan je zalistak. Čim je to završeno, dr Bojović traži sud pun tečnosti i sipa je u taj deo srca. Proverava da li aortni zalistak „radi“. I tako nekoliko puta.
Srce u rukama
Tačno u 12.45 krenulo je lagano grejanje tela J. N. Istovremeno, srce se puni krvlju. Procedura je neophodna da bi se istisnuo vazduh iz njegovih šupljina. Prof. dr Bojović uzima organ u ruke i stiska ga. Desetak minuta kasnije, temperatura tela polako se popela na 35,2. Potom se srce ponovo prazni da bi se operacija privela kraju. Ipak, ono je počelo polako da radi, monitor je beležio 38 otkucaja u minutu. Bližio se kraj operacije. Sve je dobro prošlo. Pola sata kasnije, počela je takozvana reperfuzija srca ili njegovo oporavljanje.
- Ništa se ne radi dok se ne postigne temperatura tela od 36,5 stepeni. Puls je sada 56, krvni pritisak malo niži. Trebalo bi srce tako da se „odmara“ 20 odsto vremena od početka rada pumpe. U ovom slučaju to je 20 minuta - objašnjava dr Purić. Nakon isteka tog vremena usledilo je zatvaranje grudnog koša.
J. N. će do narednog dana biti u anesteziji da bi se organizam oporavio od svega. On je sasvim dobro. Kod kuće će biti sedmog dana.
I nije ovo bila priča o životu i smrti koji su se baš sudarili u istim grudima, već o sreći koju je J. N. imao da padne šaka timu hirurga koji su uspeli da on operacioni sto zameni udobnijim krevetom u šok-sobi, a posle legne u onaj svoj, koji ga čeka kod kuće.
Kurir.rs/Radmila Briza Foto: Radmila Briza