Mafija: Eksploziv i paklene mašine postavljene ispod automobila postali su primarni metod za međusobne obračune kriminalnih klanova, kako zbog efikasnosti i preciznosti, tako i zbog toga što za sobom ne ostavljaju tragove koji vode do izvršioca
Plaćene ubice, sačekuše, jurnjave automobilima i motociklima sa kojih se u pokretu nemilosrdno ubijaju žrtve, nekada su bili osnovni potpisi svake mafijaške likvidacije, dok su danas primat u mafijaškim obračunima odnele auto-bombe.
Tako je tokom devedesetih godina simbol mafijaških likvidacija bio srebrni „audi smrti“, iz kog su pripadnici zemunskog klana sejali smrt po beogradskim ulicama.
Obeležje „zemunaca“
Taktika je uvek bila ista - za volanom je morao da bude najbolji vozač među „zemuncima“, žrtvama se približavao brzo, presretao ih, a potom pucao iz „kalašnjikova“. Sve do velike policijske akcije „Sablja“, kada je ovaj klan razbijen 2003. godine, o čuvenom „audiju“ se dosta pričalo, ali ga je malo ljudi koji su napad iz njega preživeli videlo. „Audi smrti“ glave je koštao Mirka Tomića Bosanca, Radoslava Trlajića - Batu Trlaju, Zorana Davidovića Ćandu, Zorana Uskokovića Skoleta, Sredoja Šljukića Šljuku i mnoge druge.
Podmetanje bombi u to vreme nije bilo aktuelno. Ostalo je upamćeno da je pokušaj da se nekadašnji vođa voždovačkog klana Goran Vuković Majmun 1994. ubije bombom postavljenom pod automobil bio ne samo neuspešan već i komičan. Bomba je postavljena, ali se Vuković navodno čitav dan vozikao po gradu s njom, sve dok je njegovi prijatelji nisu videli i skinuli. Ubijen je u decembru te godine, ali iz automatskog oružja.
U godinama koje su usledile, „audi“ je otišao u istoriju, a poslednjih godina njegovo mesto u kriminalnim obračunima zauzele su bombe.
Rat i eksploziv
- U početku nije bilo teško pronaći eksploziv, jer ga je zbog ratova na prostoru bivše Jugoslavije bilo dovoljno, ali je bilo teško doći do onog ko bi ga stručno postavio. To se smatralo visokorizičnim poslom. S godinama, pojedine kriminalne grupe, naročito s druge strane Drine, specijalizovale su se za ovakve likvidacije, jer zahtevaju manju logistiku, ali i manju mogućnost da onaj koji postavlja ostavi tragove, jer vatra posle eksplozije uništava dokaze - objašnjava sagovornik Kurira. Osim toga, prema njegovim rečima, u prometnim gradovima ubica ne mora da juri žrtvu, a lakše mu je i da neopaženo ode s mesta eksplozije.
Bombe pod automobilima počele su da eksplodiraju ne samo po Beogradu već po celoj Srbiji, ali i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Bezbolniji metod
- Činjenicu da je zbog nedostatka tragova policiji teško da pronađe osobu koja je postavila bombu demantovalo je hapšenje Velimira Simića, pripadnika kriminalne grupe Darka Eleza, koji se sumnjiči da je pre 13 godina postavljanjem bombe ubio Gorana Mijatovića Mitu, predsednika FK Bežanija.
Bivši operativac DB Boža Spasić smatra da su likvidacije auto-bombama postale obeležje mlađih generacija u podzemlju.
- Za izvršioce, ovo je daleko bezbolniji način sa sprovođenje likvidacije u odnosu na klasično ubistvo ili sačekušu, gde egzekutor mora neposredno da prilazi žrtvi. Automobili su atentatorima dostupni 24 sata, tako da imaju vremena da na vreme osmisle napad i postave eksploziv. Samu bombu mora da napravi profesionalac, pa su se za te poslove uglavnom angažovale osobe koje su radile sa eksplozivom u vojsci, policiji, pa čak i na frontu. Međutim, u poslednje vreme primetan je porast amatera koji prave ove paklene mašine, a koji su se neretko završavali tragedijama i pogibijima već tokom izrade - smatra Spasić.
Smrt kralja kocke
PRVO UBISTVO BOMBOM
Za prvi ubistvo bombom postavljenom pod automobil smatra se likvidacija Radeta Međeda, vlasnika tada najvećih kockarnica u Srbiji. Bomba u njegovom džipu aktivirana je 1994. daljinskim upravljačem, dok se Međed uključivao u Ulicu kneza Miloša. Ubice nikada nisu otkrivene.
Kurir.rs/J. Spasić - I. Milićević Foto: Marina Lopičić