Preteča moderne obaveštajne službe u Jugoslaviji bila je Ozna (Odeljenje za zaštitu naroda). Osnovana je u Drvaru, 13. maja 1944. godine, kako se navodi u arhivama službe, na osnovu Titove procene da novu komunističku vlast može da učvrsti jedino ako se obračuna sa ostacima bivšeg režima i njihovim pristalicama.
Za prvog šefa Ozne Tito je postavio Aleksandra Rankovića. Odluka o osnivanju Ozne za Srbiju doneta je u junu 1944. godine na ostrvu Vis. Za načelnika je određen Slobodan Penezić Krcun. Prvi načelnik Ozne u Beogradu bio je Miloš Minić.
PREPISKA KOMUNISTA
U arhivi BIA, u koju je Srpski telegraf zaronio i u ekskluzivnom serijalu objavljuje dokumenta koja su sada prvi put izašla na svetlo dana, nalazi se i prvi izveštaj koji je Krcun, u svojstvu načelnika Ozne za Srbiju, 9. septembra 1944. poslao Rankoviću.
- U Srbiju smo stigli noću, između 11. i 12. avgusta. Prvi dani po dolasku bili su uglavnom svedeni na upoznavanje prilika na terenu i poslove čisto tehničkog karaktera oko smeštaja, raznih sastanaka, prijema i predaje dužnosti... Ubrzo, postavili smo punomoćnike za sledeće okruge: pirotski, vranjski, leskovački, toplički, kruševački i niški. Pored toga održavana je veza sa rezidentima u Pirotu, Vranju, Leskovcu, Nišu, Kruševcu, Beogradu i zapadnoj Srbiji. U početku, radilo se sa četiri radio stanice - istočna Srbija, Šumadija, zapadna Srbija i jedna u centrali - stoji u ovom dokumentu, koji je pisao lično Krcun.
Pred kraj 1944. Ozna koncentriše dobar deo raspoloživih snaga na hvatanje četničkog vođe Draže Mihailovića. Akcija njegovog hapšenja opisana je do detalja u dokumentima koji su pohranjeni u arhivi.
Krajem decembra 1944. milicija opkoljava jednog od četničkih komandanata, koji se nije povukao u Bosnu, kapetana Predraga Rakovića i nekoliko njegovih ljudi u selu Miokovci. Raković je izvršio samoubistvo, ali nije uništio šifru i radio-uređaj preko kojeg je komunicirao sa Mihailovićem - stoji u izveštaju, u kom dalje piše:
- Ozna počinje sa pripremama za akciju zarobljavanja Mihailovića. Kao pogodnost u tom cilju koristi pomoć uhvaćenih četničkih komandanata. Najveće pogodnosti u predstojećoj akciji su prisustvo nekadašnjeg Mihailovićevog komandanta centra za vezu br. 2, kapetana Nikole Milovanovića i zarobljavanje pomoćnika komandanta Drugog ravnogorskog korpusa majora Trifuna Ćosića i radio-telegrafiste Nenada Jovičića, kao i zaplenjena dokumenta.
Odluka doneta posle atentata
Kao vreme osnivanja BIA (u nekom drugom obliku, naravno) uzima se oktobar 1899, kada Skupština Kraljevine Srbije donosi Zakon o obrazovanju odeljenja za poverljive policijske poslove. To je bila direktna posledica neuspelog atentata na kralja Milana tri meseca ranije.
Tajna policija bila je organizovana po uzoru na iskustva Francuske i Austrougarske. Informacije su stizale preko poslanstava Srbije u Parizu i Beču.
Preobučeni u odela zarobljenih četnika, operativci Ozne 19. januara 1946. godine kreću u pravcu Višegrada u potragu za Mihailovićem. Svraćaju kod Kalabićevih jataka kako bi preko njih saznali gde se nalazi Draža.
- Izgledi za uspeh operacije su svedeni na minimum, a operativci se povlače na neko vreme u Beograd. Po njihovom povratku, Krcun naređuje veliku milicijsku potragu na tom terenu da bi se u potpunosti stekao utisak da su tu pravi četnici i da se za njima traga - stoji u dokumentima.
Čim je nastalo pucanje, operativac Mandić je legao na Dražu, tako da ovaj nije ništa posumnjao, misleći da ga štiti.
KOPANJE ZEMUNICA
Dražini četnici u međuvremenu napuštaju zemunicu na Crnom vrhu, u kojoj su se skrivali, i idu ka selu Repuševići kod izvesnog Kneževića. Tu, u blizini njegove kuće, kopaju dva skloništa, jedno za Dražu, a drugo za ostale.
- Posle nekog vremena obračun između operativaca Ozne i Draže Mihailovića treba da počne na jednom mestu u blizini puta Dobrun-Priboj, gde ih u zasedi čeka grupa Ozne. Znak za obračun je trebalo da bude komanda: "Učo, stani", pošto je na čelu trebalo da ide operativac Ozne Uča Krstić, ali pošto su išli u koloni po dvoje, na čelu su bili četnici Budimir Gajić i Srpko Medenica, a iza njih operativci Krstić i Ciklovan. Pošto se Draža umorio, on je nepredviđeno rekao da stanu. To se prenosi po koloni i nastaje kolebanje. Operativac Ciklovan je umesto mašinkom pripucao pištoljem, tako da je Gajić, iako ranjen, uspeo da pobegne. Čim je nastalo pucanje, Radenko Mandić je legao na Dražu, tako da ovaj nije ništa posumnjao, misleći da ga štiti. Đorđe Neđić je ubio potpukovnika Vasiljevića, a potom su on i Radenko Mandić stavili Draži lisice.
Iz ovog opisa Dražinog zarobljavanja, ali i svega što mu je prethodilo, postaje jasnije da je proteklih decenija na neki način preuveličavana uloga koju je navodno imao Mihailovićev oficir Nikola Kalabić.
Kurir.rs/S.telegraf