Gradsko veće u Njujorku donelo je prošle nedelje odluku o zatvaranju ozloglašenog Rajkerovog ostrva, zatvora u kome su kaznu služili mnogi poznati zločinci, među kojima i Mark Dejvid Čepmen, ubica Džona Lenona.
Predsednik veća Kori Džonson opisao je "Rajkers", kako ga skraćeno nazivaju, kao "simbol burtalnosti i nehumanosti", dodavši da "kao grad, moramo učiniti sve što je u našoj moći da bismo se udaljili od neuspele politike masovnog zatvaranja".
Vidal Guzman je imao 16 godina kada je prvi put dospeo na Rajkerovo ostrvo. Dok je prelazio most koji vodi do njega, zatvorski čuvar mu je rekao: "Spremi se za školu za gladijatore". Već prve nedelje je doživeo da su se dvojica tinejdžera obesila. Taj događaj ga je zauvek obeležio.
"Kažu da vas Rajkers uvek na neki način prati. Nikada vas ne napušta", kaže Guzman.
Džoni Perez je prvi put došao u Rajkers kada je imao 16 godina, pošto je uhapšen zbog posedovanja vatrenog oružja. Do 21. godine života više puta je zatvaran, da bi na kraju bio osuđen na 13 godina zatvora zbog pljačke. Bio je u devet različitih zatvora širom države Njujork, ali je Rajkerovo ostrvo bio ubedljivo najgori.
"U Rajkersu će vam policija dati nož. Prodaće vam žilet", objašnjava Perez.
"Kupovao sam drogu od policajaca, koji su mi rekli da će me strpati u samicu ako se moja majka ne pojavi na parkingu da bi im platila".
Opisujući koliko je strašno biti zatvorten u samici, dodaje: "Samica je napad na vašu dušu, koju uništava iz sekunde u sekundu. Postoji samo jedna osoba s kojom možete da razgovarate, a ta osoba vas takođe pušta iz kaveza i ponovo zaključava. Ako vas pritom ne pogleda u oči, ili vam se ne obrati, to vas na neki način malo-pomalo ubija".
Glen Martin je takođe prvi put dospeo u ozloglašeni zatvor sa 16 godina.
Optužen je za krađu u prodavnici. Prošle godine Rajkers je premestio najmlađe zatvorenike na drugo mesto u sklopu promene zakona koja podrazumeva da se mlađi od 18 godine ne zatvaraju zajedno sa odraslima.
"Zatvor je star, zapušten, zarđao. Bilo je zastrašujuće. Morao sam brzo da učim. Ako dozvoliš drugima da te iskorišćavaju, ne možeš da preživiš. To je mesto gde morate da birate: ili ćete biti predator, ili plen", kaže Martin, koji je četiri puta izboden u zatvoru.
Kao i 90 odsto zatvorenika u Rajkersu, Vidal, Glen i Džoni su tamnoputi ili latinoameričkog porekla. Sva trojica se angažuju u borbi za ukidanje zatvora.
Jedna od Vidalovih prvih uspomena iz ranog detinjstva jeste krčanje creva njegove majke kada mu je dala poslednje ostatke hrane. Kada je imao pet godina, godinu dana je bio beskućnik. Ubrzo je završio na ulici i upao u loše društvo. Sa 12 godina je već prodavao drogu.
Kao šesnaestogodišnjak nije razmišljao u koju će školu, već je pomagao samohranoj majci da prehrani njegovu braću.
Otkriva da ljudi iz njegovog društvenog okruženja ne veruju policiji i da nose noževe i pištolje da bi se zaštitili. Kad-tad završe u zatvoru. Vidal smatra da je "neophodno dublje razumevanje razloga zbog kojih ljudi krše zakon".
"To je obično reakcija na nešto u njihovom životu i obično su to socijalni problemi", kaže on, pozivajući se na siromaštvo, psihičke probleme i glad kao glavne faktore.
"Ako ukradeš kaput da bi se ugrejao, završiš u zatvoru", kaže Vidal.
Kada jednom izađu iz zatvora, bivši robijaši ne mogu da se snađu.
"Ako se prema nekome ponašate kao da je životinja, šta mislite kako će se ponašati? Kao životinja", kaže Vidal.
Ni sa kim nije razgovarao, budio se rano ujutro prilično uplašen, uvek spreman na odbranu, očekujući da će biti umešan u tuču. S obzirom na kriminalnu prošlost, nije mogao da se zaposli. Nekoliko godina kasnije ponovo je bio u zatvoru.
Svi signali upućuju na to da "nemate vrednost", objašnjava Vidal.
"Ako se ljudi prema vama odnose kao da ste bezvredni, i vi sami počinjete da verujete da drugi ništa ne vrede".
Glen kaže da je poslednjih 20 godina maštao o tome da Rajkers bude zatvoren. Ipak, njegovo oduševljenje zbog vesti o zatvaranju kreće se u umerenim granicama.
"Jedno je zatvoriti zatvor, ali, ali je isto tako važno šta će se dogoditi sledeće", kaže on.
Njegov život nakon zatvora nije bio lak. Godine 2014. osnovao je aktivističku organizaciju JustLeadershipUSA, koju je prošle godine napustio nakon što je osumnjičen za seksualni zločin, koji poriče.
Uveren je da bi zatvore trebalo ukinuti, jer, prema njegovom mišljenju, ne donose rezultate.
"Ne postoji zatvor koji je human i pošten", smatra on.
Džoni je takođe uzdržan.
"Još uvek zatvaraju ljude u Njujorku. Ljude sa psihičkim problemima, ljude koji su počinili nenasilne zločine - da li su oni zaista opasnost za društvo?", pita se on.
Kurir.rs/BBC
Foto: Profimedia