Dobroćudna lutalica iz Zemuna, koji tako podseća na Simu iz "Srećnih ljudi", strpljivo je čekao na autobuskoj stanici i čim su se vrata osamdesetosmice otvorila, on je ušao na prednja vrata.
Kao da ni njemu ne prija Miholjska jesen, pa su mu jutra sveža i samo želi da se u autobusu malo ugreje. Ili jednostavno voli ljude. Vozač autobusa se nasmeja, ali je morao da ga izbaci. Svi smu ga ispratili pogledom "šta da se radi, tako mora". Nije se on bunio, mahnuo je repom i mi smo krenuli na posao.
Budući da se u Beogradu retko jednim prevozom dolazi do posla, ostala sam u šoku kada sam Simu ugledala u šesnaestici kod Starog Merkatora. Ladno je ušao u sledeći autobus u Zemunu, verovatno su ga izbacili kod Merkatora, ali on nije odustao. Ušao je na zadnja vrata (već je shvatio da mu prednja nisu baš sigurna) i odmah našao sebi mesto.
Nikome u punom autobusu nije smetao. Malo se prošetao, zagledao po uspavanim facama, sve do sledeće stanice, kad je ušla kontrola. On nije imao kartu, pa su ga "izbacili" napolje. Kaznu mu nisu pisali.
Kurir.rs/PDV/Foto Kurir