Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun ističe da Srbija želi da se reši slučaj ubistva braće Bitići, ali da je usvajanje Rezolucije u Predstavničkom domu Kongresa SAD kojom se od Srbije zahteva da taj slučaj reši, neprihvatiljiv pritisak na našu zemlju.
To je neprihvatljiv pritisak na posao koji treba da odrade nadležni organi Srbije, rekao je Drecun za Tanjug.
"Američki Kongres, ipak, mora da poštuje zakone koji važe na teritoriji Srbije i zakonske procedure koje se primenjuju, a ne da unapred osuđe i presuđuje", naveo je on.
Drecun kao posebno problematično vidi to što se u Rezoluciji zigoše jedna osoba, konkretnim imenom i prezimenom, kao neko ko se sumnjči da je odgovoran za ta ubistva, budući da se u Rezoluciji, između ostalog, navodi da se odgovornim smatra nekadašnji komandant policijske jedinice Žandarmerija Goran Radosavljević Guri.
"Za izgradnju dobrih odnosa Srbije i SAD neki u Vašingtonu treba da prestanu da tretiraju Srbiju kao zemlju koja samo treba da izvršava njihove zapovesti", naglasio je Drecun.
Ističe da je Srbija suverena država čiji organi rade svoj posao, te da ne može ništa da se uradi mimo zakona i da takvo ponašanje srpskih nadležnih organa ne može da promeni nikakav pritisak ni Kongresa, ni Senata, ni porodice Bitići, čije je delovanje, prema Drecunovom mišljenju zapravo i rezultiralo ovom Rezolucijom.
"Ako neko očekuje da će naši organi da krše sopstvene zakone, onda to nije prihvatljivo", naglasio je Drecun.
Drecun smatra da ova rezolucija nije deo pritiska na Srbiju u kontekstu rešavanja pitanja KiM.
"Mislim da je ovo jedan proces, i rezultat ponajviše lobiranja i pritiska porodice Bitići u SAD", rekao je Drecun.
Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio je rezoluciju, kojom se od Srbije zahteva da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići - Ilija, Agrona i Mehmeta, koji su bili američki državljani, a koju sada treba da usvoji i Senat.
Iljir, Agron i Mehmet Bitići su američki državljani albanskog porekla, koji su 1999. ušli u Srbiju i pridružili Atlantskoj brigadi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Po završetku rata, oni su 26. juna 1999. pokušali u civilnim odelima da uđu u Srbiju i uhapšeni su , a sud u Prokuplju osudio ih je na 15 dana zatvora.
Veruje se da ih je ubila srpska policija a njihovi posmrtni ostaci nađeni su 2001. godine pri ekshumaciji iz masovne grobnice u Petrovom Selu, nedaleko od
nastavnog centra za obuku antiteroristickih jedinica MUP-a Srbije.
Za njihovo ubistvo nije niko optužen, a dvojica policajaca kojima se sudilo za njihovo protivpravno lišenje slobode pravosnažno su oslobođeni od optužbi 2013. godine.
Ambasada SAD je više puta tražila da se taj slučaj rasvetli navodeći kao jedan od najviših prioriteta u bilateralnim odnosima Srbije i SAD.
(Kurir.rs/Tanjug)