Pred Sajam knjiga objavljena je zbirka "Svaštara" koja prvi put donosi sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan Radović slao svom sinu Milošu.
Zbirka prikazuje velikog pisca i u ulozi oca, ali i njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove. Miloš se javnosti obraća retko, ali kada to čini, uvek kaže na originalan i nepretenciozan način, tako je bilo i ovoga puta.
O odnosu sa ocem, odrastanju i shvatanju Duška Radovića, govori istaknuti režiser i dramski pisac.
Prvi put imamo sadržaj razglednica i pisama koje je Dušan slao Vama, kako ste se odlučili na korak da se sve to objavi?
"Moj otac, s vremena na vreme, imao je veliku želju da se predstavi (i da bude, kad god može i ako ga nešto ne spreči) primeran roditelj. To nije bilo često, ali je bilo duhovito i lepo. Tako, umesto da me odvede na more, Duško mi je pisao razglednice na more, iz Beograda. Umesto da me vodi u inostranstvo, sam je odlazio u inostranstvo i odande mi, opet, slao razglednice. Umesto da me poseti u vojsci, Duško mi je, od prvog dana, svakog dana, slao po jedno pismo. Mislim da su ta pisma sinu univerzalna, da će ih svaki sin prepoznati i da im je zato mesto u jednoj ovakvoj šarenoj, razbarušenoj knjizi.
U knjizi Duško Radović ističe važnost njegove porodice za njegovo odrastanje, kakvo je Vama odrastanje bilo sa njim?
Duško je mnogo voleo svog oca i uvek je isticao njegove mnogobrojne vrline. Niko od nas nije mogao ni blizu da se približi toj idealizovanoj slici deda Uglješe. Ja se Uglješe ne sećam dobro, bio sam vrlo mali kada je umro, ali se dobro sećam tog pojma - Uglješa. Topao, plemenit, vaspitan, pismen, moralan, i sve ostalo. Sve dobro čega se možete setiti, Uglješa je imao, pa još toliko. I mada je svoj duh i dar Duško nasledio od majke Sofije, otac Uglješa bio je neprikosnoven u porodici. To nije bio otac, to je bio spomenik ocu.
Da li Vam je slao pisma često i kako danas gledate na njih?
Nije to bilo često. U stvari, bilo je retko. Tačnije, bilo je samo ta dva puta - kada sam otišao u vojsku i dok sam još bio mali (tada mi je slao pomenute razglednice). U pismima, Duško se izvinjavao što nije bolji otac, što ne ume bolje da piše, da kad bi umeo da piše - on bi mi pisao svaki dan itd. Prilično se "vadio", pokušavao da nadoknadi propušteno, duhovito je objašnjavao kako on nema dara za roditeljstvo, kako to ne može svako - neko može da bude pekar, neko pilot, neko otac. Ja sam ta izvinjenja prihvatao najpre zbog toga što nisam imao drugi izbor. A bila su i zabavna.
Da li ste bili tokom odrastanja svesni toga ko je Vaš otac, šta bi Vam on odgovorio kada biste ga čuli ili videli u medijima?
Nisam Duška doživljavao kao pisca, njegova poezija za malog mene bila je suviše misaona. A i nisam voleo literaturu za decu. Ni danas nisam siguran da deca vole pesme za decu. Bajke vole, ali pesme... ne znam. Znao sam da je Duško poznat, viđao sam ga na televiziji, pratili smo njegovu seriju "Na slovo, na slovo". U našu kuću dolazili su poznati ljudi. Jednom prilikom došli su Gabi Novak i Arsen Dedić. Gabi je sela u fotelju a Arsen na pod, pokraj njenih nogu. A onda je spustio glavu na njeno krilo, a ona ga je nežno mazila po kosi. To je možda bio prvi put da sam video ljubav uživo.
Šta predstavljaju skice iz knjige?
To su crteži bez značenja. Dok misli šta bi napisao, Duško je žvrljao po papiru, ponekad crtajući buduće likove iz TV emisija ili ko zna čega. Crteži su bili sastavni deo njegovih rukopisa i sada su prvi put objavljeni.
Duško je često citiran, koja je Vama najdraža njegova misao?
"Ako želite da uvek budete u pravu, morate često da menjate mišljenje".
Dobitnik ste brojnih svetskih i domaćih nagrada, da li ste ikada osećali pritisak zbog činjenice ko je Vaš otac?
Moj otac je bio vrlo strog. Bio je nezadovoljan što sam izabrao da se bavim ovim čime se bavim. Smatrao je da to nije posao za mene i verovatno je bio u pravu. To je bio, da tako kažem, "unutrašnji" pritisak koji je dugo trajao. Ali činjenica da sam Duškov sin, s druge strane, govorila je da sam iz dobrog legla, od solidnog materijala i da mi vredi verovati. Kačio sam se na Duškovo ime svaki puta kad sam morao da se negde prošvercujem.
Da li ste Vi pisali/pišete pisma svom sinu?
Moj sin ne voli da čita pa nema potrebe da trošim energiju na nešto što niko neće čitati. On i ja se dopisujemo SMS-om kao svi normalni, moderni ljudi.
Kurir.rs/B92