Najbolji ukus ima ako se peče u šporetu na drva, a pravi od brašna mlevenog u vodenici potočari... Pa uz čvarke i slaninicu...
ČAČAK - Svetska, a naša postala je i proja. I dok moderne domaćice ekspermentišu na različite načine i u ovo tradicionalno srpsko jelo stavljaju sve i svašta, Mladena Gojković iz Čačka kaže da proja napravljena na starinski način, zapravo je i najukusnija.
"Ona se jela u sirotinjskim kućama i po manastirima, oni malo bogatiji mesili su žute pogače", priča Mladena i dodaje da je za pravljenje ovog specijaliteta koji se našao čak i na CNN listi, među najboljim svetskim hlebovima, potrebno samo dva sastojka.
"Voda i kukuruzno brašno, a da bi bila posna nekad se pleh čak podmazivao voskom, a ne mašću. Ne sme se zakuvati ni mnogo retko, ni mnogo gusto, već srednje da bi se proja lepo ispekla. Najbolji ukus ima ako se peče u šporetu na drva", savetuje ova domaćica.
Nekad se brašno mlelo u vodenicama potočarama, a na proji su odrastale generacije i generacije.
"Dok smo jeli proju svi smo bili zdraviji, a kako se prešlo na beli hleb sve češće obolevamo. Trpeza u Šumadiji ne može ni sad da se zamisli bez proje, ali tu je pored i još deset vrsta hlebova, pa se mladi uvek dohvate ovih modernih", kaže Mladena.
Sad kad je proja stekla i svetsku popularnost, nema sumnje da će se u celoj Srbiji, još dugo služiti uz čvarke i slaninicu za doručak i uz vruću jagnjetinu i svadbsrski kupus za ručak ili večeru.
(Kurir.rs/RINA)