VAŠINGTON - Rezultat krize.
Bonitetna agencija „Mudis“ predvidela da će kreditni rejting najjače evropske zemlje pasti sa „stabilnog“ na „negativan“, uz upozorenje da niko nije imun na krizu u evrozoni. Sličan potez najavljen je i za druge ekonomije sa statusom AAA, poput Holandije i Luksemburga.
U saopštenju „Mudisa“ navodi se da su sve tri zemlje suočene sa opasnošću da Grčka izađe iz evrozone, kao i s mogućnošću da će dati novac za pakete pomoći Španiji i Italiji.
Nemačko ministarstvo finansija odmah je uzvratilo, navodeći da je ta zemlja i dalje „kičma stabilnosti evrozone“. U saopštenju ministarstva dodaje se da se procena fokusirala na „kratkoročne rizike, dok izgledi za stabilnost na duži rok nisu pomenuti“.
- Neizvesnosti u pogledu budućnosti zone evra i potencijalnog uticaja negativnog scenarija na zemlje članice nije u skladu sa stabilnim prognozama - navodi „Mudis“.
Čak i ukoliko Grčka opstane, agencija je upozorila da će bogatije zemlje u budućnosti verovatno morati da preuzmu veći teret.
- Pogoršanje makroekonomske i finansijske situacije u Španiji i Italiji uticalo je na povećanje rizika od traženja pomoći. Španska ekonomija i vladino tržište obveznica dvostruko su veći od ekonomije Grčke, Portugala i Irske zajedno - ukazano je u „Mudisovom“ saopštenju.
Iako je Berlin dosad bio relativno neokrznut krizom, pozajmljujući po kamatnim stopama nižim od nula odsto, on se nalazio u samom centru evropske političke oluje. Vlada kancelarke Angele Merkel u više navrata kritikovana je zbog svog zalaganja za stroge mere štednje.
U saopštenju „Mudisa“ takođe se dodaje da su kreditni rejting Finske (AAA) i prognoza zadržani na istom nivou.
Drugačije mišljenje
Konkurentska agencija „Standard end purs“ ističe da je kreditni rejting Nemačke stabilan, ali Luksemburgu, Holandiji i Finskoj je već ranije predvidela negativan. Sve te zemlje imaju vrhunski AAA rejting.
Agencija „Fič rejtings“ ocenjuje da su sve četiri zemlje s vrhunskim AAA rejtingom stabilne.
Rast španskih troškova
Španija je juče morala da plati višu kamatnu stopu da bi pribavila 3,05 milijardi evra kratkoročnih finansija, pošto je povećano strahovanje na tržištu da će Španiji biti potrebna puna inostrana pomoć za spasavanje ekonomije, a ne samo njenih banaka.