Zimsko računanje vremena počinje u nedelju, 27. oktobra, kada se kazaljke na satu pomeraju jedan sat unazad, pa će se vreme u tri sata računati kao dva sata.
Odbor Evropskog parlamenta izglasao je da se 2021. ukine pomeranje sata koje se decenijama događa dva puta godišnje - u martu i oktobru.
Istraživanja su pokazala da je promena vremena uzrokovana pomeranjem sata najviše povezana s psihičkim tegobama. Prirodno dnevno svetlo igra veoma važnu ulogu u funkcionisanju organizma. Ono održava biološki sat, uključujući ritam spavanja i budnost. Tokom zime manje smo izloženi svetlu, pa se smanjuje lučenje hormona sreće, važnog za mentalno zdravlje. Zato su mnogi tokom jeseni i zime potišteni i depresivni. Naravno da to onda utiče i na san, a kad je i on poremećen, naročito ako to traje danima, remeti se i kompletan ritam života, pa su mnogi umorni, bezvoljni i dekoncentrisani. Kada se pomeri sat, veći deo populacije oseća tegobe, dok se oni koji imaju zdrav organizam i vode računa o fizičkoj aktivnosti i ishrani vrlo brzo naviknu na novo vreme.
Češće glavobolje
Iako ćemo s prelaskom na zimsko računanje vremena dobiti dodatni sat sna, svaka promena, pa i ona koja se na prvi pogled čini pozitivnom, utiče na bioritam i potrebno je određeno vreme da se telo privikne na to. Kod osoba koje često boli glava u ovom periodu su moguće pojačane glavobolje.
Rizik od srčanih i moždanih udara
Starije osobe i hronični bolesnici u ovom delu godine imaju najveći rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Poremećen san može doprineti povišenom pritisku i lošem mentalnom zdravlju, a oba simptoma predstavljaju glavne uzroke srčanog i moždanog udara.
Problemi s kilogramima
S prelaskom na zimsko računanje vremena mrak pada već u 17 sati, zbog čega se osećamo umornije i imamo manjak energije. Zato smo manje fizički aktivni, a to utiče i na probleme s kilogramima.
Narušeno i mentalno zdravlje
Kraći dani koji nas očekuju izazivaju takozvanu sezonsku depresiju. Kao posledica kraćih dana i dužih noći, a samim tim i manje izloženosti sunčevoj svetlosti, dolazi do poremećenog lučenja melatonina, hormona koji se luči kad padne mrak, i serotonina, hormona sreće, zbog čega se pojedine osobe mogu osećati depresivno. Preporuka je da se što duže boravi napolju i da se, kad god je moguće, uhvati svaki zrak sunca. Takođe, lek su i izbalansirana ishrana, što više kretanja, spavanje na vreme i izbegavanje svake vrste stresa.
(Kurir.rs / Foto:Shutterstock)