Stari narod Hunza smešten na samoj granici Pakistana i Indije, a poznat je po tome što njihov životni vek traje 110-120 godina. Zato se njihova domovina naziva "oaza mladosti". Skoro nikada nisu bolesni, a zahvaljujući genima uvek izgledaju mladoliko.
Oni su pravi primer da gotovo idealan način života zaista postoji. Kupaju se u ledenoj vodi, čak i na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, a i sa 65 godina rađaju decu.
Leti jedu sirovo voće i povrće, a tokom zime konzumiraju suve kajsije, proklijale žitarice i ovčji sir. Postoji period kada Hunzi ništa ne jedu, a on je poznat kao "gladno proleće". Naziv je dobio po tome što je voće tada još uvek nezrelo i tada piju isključivo sok od svih kajsija. Period traje od 2 do 4 meseca, i smatraju ga krucijalnim za svoje zdravlje i način života.
Proteine unose u najmanjim količinama, a dnevno unesu u proseku 1.933 kalorija, od kojih je 50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljenih hidrata.
Iz iskustva mnogih stranaca pridošlica, koji su se preselili u dolinu reke Hunze, zaključili su da je glavni faktor dugovečnog života zdrava ishrana.
Škotski lekar Mak Harison je, po povratku u Englesku, izveo eksperiment na velikom broju životinja. Jedna grupa se hranila normalnom hranom londonske radničke porodice, koja je podrazumevala beli hleb, haringe, prerađeni šećer, konzervisanu hranu i kuvano povrće. Kao rezultat takve ishrane, kod životinja su se pojavile različite ljudske bolesti. Druga grupa životinja se hranila hranom Hunza i ostala je savršeno zdrava.
Knjiga "Hunza – ljudi koji ne znaju za bolest", autora R. Birčera, ističe osnovne karakteristike njihove ishrane, tvrdeći da su one ključne za zdrav život:
"To su vegetarijanski način ishrane, velika količina sirovih namirnica, dominatni su voće i povrće, prirodni proizvodi, bez ikakve hemije, namirnice koje se spremaju tako što se čuvaju svi njeni biološki vredni materijali, alkohol i slatkiši se ne konzumiraju, poštuje se redovan period gladovanja. "
Na međunarodnom kongresu o kancerogenim oboljenjima u Parizu, tokom leta 1977. godine, stručnjaci su objavili da se potpuno odsustvo raka javlja samo kod naroda Hunza.
Za njih je pešačenje od 20-ak kilometara dnevno isto što i za nas šetnja oko kuće. Pripadnicima naroda Hunza je penjanje uz planinu kao odlazak u prodavnicu, a spuštaju se srećni i veseli.
Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia