- Moja odluka da uđem u politiku jeste želja da se nešto posle tridesetak godina pakla kroz koji prolazi srpski narod okonča, da upravljanje državom preuzme nova generacija normalnih ljudi koja je stasala I svi oni koji nisu učestovali u posrtanju Srbije - ovim rečima Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije, pojašnjava svoje motive za ulazak u politiku posle najave o formiranju novog pokreta "METLA 2020" na političkoj sceni Srbije.
Da li na ulaskom u politiku odmažete ili pomažete VSS?
- Odluku da uđem u politiku prvo sam saopštio svojim kolegama iz Vojnog sindiakta Srbije, koji je po svojoj snazi i uticaju najrepsektabilniji u regionu. Naše sedmogodišnje delovanje za boljitak pripadnika Vojske Srbije pratila su nezakonita proganjanja, mobingovanje, pokušaji da se ugasi sindikat, otkazi, premeštanja, degradiranja… Prvu podršku dobio sam od svojih saboraca sa Košara i Paštrika. Otuda je jedini logičan put bio da ulaskom u politiku, pored želje da Srbiju vode novi ljudi čistog obraza i ruku, pomognem i samom Vojnom sindikatu kroz jednu novu dimenziju delovanja. A sa druge strane, malo mi idiotski zvuče kritike o ulasku u politiku u trenutku kada srpski vojnik radi za 300 evra, a političari mu određuju sve- od uslova za rad do visine plate.
Da li je DSS pravi put za to?
- Ne pravi ovo samo novi DSS, već ovaj pokret gradimo svi zajedno i on apsolutno prevazilazi naše organizacije i nas kao pojedince. Miloš Jovanović je jedan od lidera novoosnovanog pokreta. I to su ljudi koji su potrebni Srbiji, obrazovani, neukaljani, državotvorni… On jeste predsednik stranke, ali je čovek koji ima svoje ime i prezime, baš kao i Ivan Matović, iz Starosedoca Kraljeva i svi ostali koji će se pridružiti studenti, penzioneri, ratni vojni veterani, građani...Bez obzira što VSS neću mešati sa politikom, niti sam do sada dozvolio da se sa njim mešetari, najnormalnije je u EU da predstavnici sindikata sede u parlamentu.
Šta je potrebno Srbiji?
- Potrebna je nova politička doktrina, da više ne budemo taoci Osme sednice, gde su pobednici i stradalnici zauzeli poluge vlasti, medija, insitutcija sistema, nevladinih organizacija… Sve što nam se dešava u kadrovskog propadanju je nus produkt tog obračuna koji u Srbiji i dalje traje. Novi ljudi, izgradnja institucija sistema, da svako radi svoj posao. U srpskoj politici je nestao osećaj stida. I najveće gadosti su postale normalne. Moramo da nađemo modus da se preispitaju pljačkaške privatizacije, da se napravi Nacionalni fond u koji će se vratiti preko 130 milijardi evra para koje se opljačkane i iznete iz Srbije. Da se za korupciju uvedu drakonske zatvorske kazne, da se reformiše ceo pravosudni sistem koji je umesto legla pravde psotao oaza kriminala. Jedna nepismena Šumadinka mudro je rekla “pola veka smo gurali nizbrdo, sada moramo uzbrdo bar toliko da bi došli do nule”. Ne kažem da je potrebno pola veka, ali kroz jednu dugogodišnju strategiju možemo stvoriti modernu, zdravu državu iz koje mladi neće odlaziti i da nam srpski oficiri ne voze kamione po Sloveniji…
Kurir.rs/ D. Alempijević/ Foto: Kurir