Ubijeni i oteti novinari na Kosovu informisali su javnost suprotno onome što je želela Demokratska partija Kosova (DPK). Ukoliko nisu odustajali od priča, usledile bi otmice, prebijanja i ubistva novinara i članova porodica, kaže kapetan Stju Kelok, bivši šef UNMIK-ovog odeljenja za teške zločine u Prištini.
On u intervjuu za Udruženje novinara Srbije (UNS) podseća da je na Kosovo i Metohiju stigao početkom septembra 2000. godine, kao istražitelj, a kasnije je preuzeo komandu nad Odeljenjem za teške zločine.
"Novinari su javnost informisali, suprotno od poruka koje im je slala DPK. Pretnje i zastraživanja bili su prvi koraci. Ukoliko novinari nisu odustajali, usledile bi otmice, prebijanja i ubistva njih i članova njihovih porodica", priča Kelok.
Govoreći o ubistvu novinara Džemajla Mustafe, Kelok kaže da veruje da strane obaveštajne službe znaju ko su osumnjičeni za to.
"I DPK i Demokratski savez Kosova (DSK) imali su ljude koji su sarađivali sa raznim obaveštajnim agencijama koje su bile na suprotnim stranama i to nam je znatno otežavalo rad. Spoljni akteri iz SAD, Velike Britanije, Francuske i drugih država nisu poštovali prednost koju je UNMIK policija imala u krivičnim istragama nakon prestanka akcije NATO u regionu. Imao sam informacije da je, praktično, u svakom slučaju neko radio za drugog, kako bi ispunio njegove ciljeve", kazuje Kelok.
Iskusni istražitelj navodi da je u svakom slučaju koji je imao političku pozadinu bio pod pritiskom nadređenih da "bude oprezan".
"To je značilo da oni sve odobre pre nego što preduzme dalje korake, a dobijao sam i jasne naloge da prekinem dalji rad. Zato smo bivšeg komandata OVK Sabita Gecija direktno odveli pred međunarodni sud, kako bi se oni bavili optužnicom protiv njega i još dvojice. Moj komandant je nakon presuda izrečenih Geciju i njegovim saradnicima izjavio: 'Nismo bili sigurni da li ćemo ti dozvoliti da nastavi 'rad na tome', ali na kraju su bili zadovoljni ishodom, jer je to dalo značajan kredibilitet UN-u, a posebno našoj jedinici", rekao je Kelok.
On ukazuje da su "sve te istrage uticale i na kredibilitet UN".
"Očekivalo se da sledimo njihove naloge, kakvi god oni bili. Ali, tamo smo bili da radimo po zakonu, nisam mogao da narušim svoju profesionalnost i integritet, a to me je često dovodilo u sukob sa politikantima koji su imali druge ideje, uključujući Bernara Kušnera, koga sam ispraćao sa mesta zločina koji je pokušavao da iskoristi", navodi Kelok, i ističe: "Primer koji to ilustruje bilo je hapšenje Sabita Gecija i njegove kriminalne grupe. Kada sam hteo da istražim Hašima Tačija, sprečen sam od strane UN zbog činjenice da su mu SAD odredile da na kraju dođe na čelo zemlje".
Kelok je reagovao na tvrdnje nekadašnjeg šefa UNMIK Bernara Kušnera da nije znao za nestanke, ubistva i druge zločine protiv civila, pre svih, Srba.
"Zvanično izjavljujem da je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a (Bernar Kušner) bio u potpunosti upoznat sa svim kriminalnim aktivnostima na Kosovu. Otišao bih korak dalje i rekao da je on zapravo, na neki način, imao korist od svog položaja".
Na pitanje da li se može izvući zaključak da je unutar UNMIK-a postojalo zataškavanje zločina, Kelok odgovara: "Mnoge zemlje su imale interese na Kosovu, konkretno SAD. Izgradnja kampa Bondstil kroz potpisan ugovor sa Hašimom Tačijem, koji u to vreme nije bio predsednik, ukazivala mi je na to da će nesumnjivo to postati. Američka administracija u vreme Klintonovih i Olbrajtova su olakšali njegov izbor za predsednika".
Kapetan Stju Kelok jedan je od najodlikovanijih kanadskih policijskih inspektora sa više od 36 godina iskustva u policijskoj službi Toronta i oružanim snagama Kanade. Bio je šef UNMIK-ovog odeljenja za teške zločine u Prištini, od septembra 2000. do juna 2001. godine.
U vojnoj policiji danas je savetnik štaba nacionalne odbrane u Otavi, profesor na programu nacionalne bezbednosti na koledžu "Daram", konsultant za pitanja bezbednosti i direktor Kraljevskog kanadskog vojnog instituta.
(Kurir.rs/Tanjug)