Sanja* živi sa porodicom u malom mestu u Srbiji. Muža je izgubila nakon 19 godina duge borbe sa HIV-om.
"Moj suprug je bio otac i muž za primer i porodica mu je uvek bila na prvom mestu. Nikad nije podigao ton, pola mesta mu je došlo na sahranu.
Ali, nisu nam dozvolili da ga ispratimo kako dolikuje, već smo ga sahranili u crnoj vreći.
Ne znam šta mi je gore - što sam izgubila muža ili što sam i dalje morala da ćutim i tome i da lažem rodbinu odakle ta crna vreća", govori Sanja za BBC na srpskom.
Sa ovom stigmom suočavaju se i ostale porodice u Srbiji koje sahranjuju bližnje preminule usled posledica HIV virusa ili side.
Zato je Nacionalni centar za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent pokrenuo inicijativu da se promeni "praksa nejednakog postupanja prema posmrtnim ostacima osoba sa HIV-om".
"Njih ne pripremaju za pogreb, ne oblače ih, već ih u crnim vrećama sahranjuju", kaže Branislav Prokić iz Potenta za BBC na srpskom.
"Ne poštuju dostojanstvo i želje kako preminulih osoba, tako i njihovih porodica. Ovakvo postupanje pogađa porodicu i bližnje preminulih, a užasava i osobe koje žive sa HIV-om."
Doktorka Biljana Begović Vuksanović iz savetovališta za HIV i AIDS Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navodi da uz korišćenje lične zaštitne opreme i primenom ostalih standardnih mera predostrožnosti - ne postoji rizik za prenos HIV infekcije u kontaktu sa osobom koja je preminula od ili sa HIV infekcijom.
Sanjin primer u početku je izgledao kao izdvojen slučaj diskriminacije, kažu u Potentu.
Međutim, porodica je na Klinici za infektivne bolesti u Beogradu dobila informaciju da se takav postupak sprovodi više od dvadeset godina i da tu niko nije uspeo nešto da promeni.
"Članovi porodice su iz kapele dobili informaciju da je praksa takva da se crne vreće u koje se iz bolnice u kapelu dopremaju preminuli, ne otvaraju, već da se tako sahranjuju", dodaju u ovoj organizaciji.
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u članu 56. propisuje da se prema posmrtnim ostacima umrlih lica postupa tako da se spreči pojava i prenošenje svih zaraznih bolesti.
Zato Pravilnik o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlih lica iz 2016. godine definiše u članu 3 da se higijenska obrada ne obavlja kod lica koja su umrla od zaraznih bolesti.
"Iako je profesionalna izloženost HIV-u kod poslova koju pogrebnici obavljaju nepoznata, propisi HIV tretiraju na isti način kao sve druge lako prenosive zarazne bolesti gde je opravdano i od javno-zdravstvenog interesa primeniti dodatne mere opreza", dodaju u Potentu.
"Svi su pitali, a ja nisam smela da kažem"
Samo su Sanja i deca znali da im je suprug i otac pozitivan na HIV. Ni unučićima nije rekla.
Kada je preminuo, rodbina i prijatelji su se okupili u kući i iščekivali da se obavi cerenomija na koju su navikli.
"Svi su očekivali i pitali."
"Onda sam shvatila da zbog ove odluke i dalje moram da ćutim. I da lažem. On to nije zaslužio."
* Ime je promenjeno zbog zaštite identiteta i poznato je redakciji BBC na srpskom.
Kurir.rs/BBC na srpskom, M.J./Foto: Profimedia