Nakon višemesečnih peripetija i pat pozicije oko Bregzita, Britanija će 12. decembra izaći na vanredne parlamentarne izbore. Situacija oko napuštanja Evropske unije je prilično komplikovana, pa je odlučeno da se rešenje nađe nakon izbora, sa novom konstelacijom snaga u parlamentu.
Inače, reč je o trećim izborima od 2015. godine. Zakoni propisuju da se redovni izbori izbori održavaju na pet godina, što pokazuje da Britanija prolazi kroz prilično buran period.
Zbog toga pogledajte odgovore na nekoliko najvažnijih pitanja o predstojećim britanskim izborima.
Zašto sada izbori?
Tri i po godine nakon referenduma, Britanija i dalje nije napustila Evropsku uniju.
Političari su podeljeni - jedni žele da se što pre izađe iz EU, drugi traže novi referendum, a treći uopšte ne žele da se Unija napušta.
Premijer Boris Džonson trenutno nema dovoljno poslanika kako bi sa lakoćom mogao da donese potrebne zakone i omogući Bregzit za kakav se zalaže.
Zato se nada da će njegovi konzervativci na izborima dobiti veću podršku nego ranije, čime će i njegova moć u parlamentu biti veća. Međutim, istom se nada i opozicija.
Koga građani biraju?
Na vanrednim izborima 46 miliona birača iz Velike Britanije biraće 650 poslanika donjeg doma britanskog parlamenta. Reč je o po jednom poslaniku iz 650 izbornih jedinica.
Mogu da glasaju ili da budu birani svi stariji od 18 godina koji su građani Britanije, republike Irske i Komonvelta - mada postoje određena ograničenja.
Svi kandidati moraju da plate 500 funti depozita koji neće dobiti nazad, ukoliko na njihovom izbornom mestu ne osvoje barem pet odsto glasova.
Ne mogu da se kandiduju zatvorenici, sudije, članovi vojske i policije, članovi Doma lordova - gornjeg doma Parlamenta - i oni koji su u poslednjih pet godina osuđeni za izbornu prevaru.
Šta birače više zanima?
Odgovor na to pitanje se znatno promenio u odnosu na poslednje izbore, pokazuju istraživanja javnog mnjenja.
Na izborima 2015. građane su najviše zanimala pitanja nacionalne zdravstvene službe i imigracije, a najmanje ih je zanimala Evropska unija.
Sada je, naravno, daleko najvažnije pitanje izlazak Britanije iz EU.
Inače, verovatno je da će ponovo stariji više glasati od mlađih. Na izborima 2017. godine je glasalo 59 odsto građana starosti od 20 do 24 godine, a 77 odsto onih od 60 do 69 godina.
Može li kraljica da glasa?
Ne, ona ne glasa.
Mora da "ostane striktno neutralna sa poštovanjem prema političkim pitanjima" i "nije u mogućnosti da glasa ili se kandiduje na izborima", navode iz Bakingemske palate.
Međutim, monarh ima zakonsko pravo da na izborima ubaci listić u biračku kutiju.
Kraljica ne glasa zbog običaja, a ne zato što postoje zakonske prepreke za to, objašnjavaju iz Izborne komisije.
Ko u međuvremenu vodi Britaniju?
Parlament će biti raspušten 25 radnih dana pre izbora. To znači da će poslanička mesta Donjeg doma parlamenta biti prazna i poslanici u tih 25 dana neće predstavljati njihove izborne jedinice.
Ministri za to vreme ostaju u ministarstvima dok se ne formira nova vlada, ali su im aktivnosti i trošenje javnih resursa zabranjeni.
Kako biraju pobednike?
Kandidat sa najviše glasova u svakoj izbornoj jedinici postaje poslanik u Donjem domu parlamenta.
Partija koja ima prostu većinu (326 mesta) uglavnom formira vladu.
Ukoliko se to ne desi - i niko nema većinu - partija sa najviše glasova pravi koaliciju ili partnerstvo sa nekom partijom.
Građani ne biraju direktno premijera ili premijerku, već to rade poslanici pobedničke partije.
Premijera ili premijerku potom na funkciju postavlja kraljica koja mora da sluša savet poslanika.
Šta se dogodilo na poslednjim izborima 2017. godine?
Na svim izborima od 1922. pobeđivali su ili konzervativci ili laburisti.
Te dve partije osvojile su najviše glasova i 2017. godine, ali nijedna nije uspela da sama formira vladu.
Konzervativci su bili prvi, tako da su oformili partnerstvo sa Demokratskom unionističkom partijom (DUP) i došli do većine u parlamentu.
Kada ćemo saznati rezultate?
Glasa se 12. decembra od sedam do 22 časa. Rezultati će potom izlaziti čitave noći i sledećeg dana.
Lider partije koja je osvojila većinu, potom odlazi u Bakingemsku palatu da kraljicu pita za dozvolu da formira novu vladu - što je samo formalnost.
Ta osoba se potom seli u Dauning strit 10, gde tradicionalno obitava premijer ili premijerka.
Inače, u poslednjih 25 godina je izborna jedinica Sanderlend jug prva objavljivala rezultate.
Međutim, na izborima 2017. za sedam minuta ih je pobedio centar Njukasl na Tajnu - objavili su rezultate u 23 časa, samo sat vremena nakon zatvaranja biračkog mesta.
Kurir.rs/BBC na srpskom
Foto: EPA/Neil Mumms, EPA/Will Oliver