Tonči Huljić suprugu Vjekoslavu upoznao je kad mu je bilo svega 18 godina. U braku, dobili su sina Ivana i ćerku Hanu. Kako je nedavno istakao, "imao je sreće i vrlo malo pameti da se oženi", iako nije verovao da će se to ikada njemu dogoditi koliko je "težak".
"Verujete, da mi ona nije supruga, verovatno se nikada ne bih oženio. Toliko sam teška osoba i nijedna druga ne bi mogla da bude uz mene, a da ne odustane. Nisam verovao da ću se ikada oženiti, u mladosti sam bio zvezda koja nije želela obaveze bilo koje vrste. Ipak, imao sam sreće i vrlo malo pameti da se oženim i naš brak je i danas stabilan."
Pored silnih poslovnih obaveza, uspeo je i da pronađe vremena za opuštanje i rad na sebi.
"Probudim se, treniram, trčim. Imao sam problem s vratom i ispalo je da je to sve od joge i sada sam malo pauzirao sa tom rekreacijom, iako mi jako fali. Ranoranilac sam, pa su šetnja, doručak i rekreacija u mom slučaju gotovi do deset časova. Volim da sa suprugom i našom pudlicom popijem kafu. Imam pudlicu koja je luda za kafom, pa stavim na vrh prsta i dam joj, pa ona bude mirna. Kasnije idem u studio, ali ako mi se radi, radim, ako mi se ne radi, ne radim. Ponavljam, u fazi sam kada radim uglavnom samo ono što mi se radi."
Posle mnogo godina karijere, posvetio se klasičnoj muzici i odlučio da u njegovom životu ona bude primarna u odnosu na stvaranje tuđih muzičkih karijera.
Kako ste se odlučili na takav korak?
"Došao sam u fazu života u kojoj sam shvatio da moram nešto iz korena da menjam, iako mi drastične promene na svakih deset godina nisu strane. Okretanje klasičnoj muzici jeste vraćanje mojim korenima, a želeo sam svetu i regionu da predstavim svoj trenutni fokus. Najviše volim da sviram instrumentalnu muziku ekstremnih emocija, a pokazao sam da i taj žanr ima svoju publiku."
Odakle vam energija i inspiracija?
"Vodim se time da na svetu ima osam milijardi ljudi i da ima bar nas dve milijarde koji još uvek imaju empatiju i emociju da uživaju u klasičnoj muzici. Kažu da u instrumentalnoj muzici najviše uživaju inteligentni ljudi, a sada je došlo vreme da radim nešto za svoju dušu. To mi je dozvoljeno nakon 1.370 prijavljenih pesama koje sam uradio. Zabluda je da ljudi ne dolaze na koncerte instrumentalne muzike. Dolaze i te kako i drago mi je da je tako."
Smatrate li da su karte za koncerte klasične muzike skupe?
"Upravo tako. Neobično je da tako veliki koncerti za koje su karte izuzetno skupe budu rasprodati čak i kada zakažete koncerte u nekoj areni dan za danom. To je još jedan dokaz da je kvalitetna muzika još uvek na ceni."
Da li je teže raditi s filharmonijom ili određenim pevačima?
"Jako je teško i jedno i drugo, ali nisam čovek koji odustaje. Kada sam uspeo da se afirmišem kroz svoju karijeru i kroz karijeru izvođača sa kojima sam sarađivao, bilo mi je od izuzetne važnosti da nađem nešto zbog čega ću osećati pozitivnu tremu. U svemu što radim moram da imam motiv, a filharmoniju sam sebi postavio kao izazov."
Koliko vam je teško da pronađete mlade talente koji će razumeti muziku kojom se bavite danas, u "vreme autotjun muzike"?
"Talenat odmah prepoznam. Nije važna vrsta muzike u kojoj se prepoznaje umetnik. Uvek gledam dublje i dalje od toga. Srećom, umem da prepoznam karakter i dušu onih sa kojima postoji mogućnost saradnje. Uhvatim pogled, mimiku, gestove. Gledam kakav je tip osobe i onda znam šta mogu da očekujem tokom saradnje."
Kažu da ste mnogo pevača odbili za saradnju. Zbog čega?
"Rad sa pojedinim pevačima je veliki izazov, a sada sam u fazi kada sam važan sam sebi i kada se okrećem sebi. Radim samo ono u čemu uživam i što me ne opterećuje. To su razlozi zbog kojih odbijam saradnju. Istina je da od izvođača živim, ali nije lako napisati pesmu koja će pobediti onu prethodnu. Publika je takva da hoće da pesme budu iste, ali različite, pa ti nađi sredinu. Pisanje mi troši snagu, filharmonija je vraća. Međutim, ima velikih karijera koje moram da podržavam i pratim poput karijere Petra Graše, Jelene Rozge, grupe 'Magazin', izvođača koji su u klasičnoj muzici."
Sa kojim pevačem vam je najteža saradnja?
"Svaki put kada počnem da pišem pesme za Petra Grašu, poželim da odustanem (smeh). On je jako specifičan i ima specifičan smisao za humor, a naš odnos bazira se na međusobnom vređanju. U Dalmaciji važi pravilo po kojem ako nekog više vređaš, to znači da ga više voliš. Ljudi koji dođu sa strane i vide naš razgovor misle da smo na pragu tuče. Toliko sam napisao pesama da ne znam šta imam više da pišem. S druge strane, postoje trendovi i stalno moraš da pratiš te trendove, a ja sam svoje izvođače izvukao iz trendova i uspeli smo da ih nadvladamo."
Izvođači sa kojima ste sarađivali nikada nisu bili poznati po aferama i skandalima. Da li ih po tome birate?
"To je ono što kažem da imam nos za prepoznavanje osoba kojima nisu potrebni skandali i afere i koje su jednostavne u svojoj potrebi da rade na muzici i onome što osećaju. Možete imati pompu iza i ispred sebe. Možete fotografisati sise i dupe, ali kada to padne, šta ostaje? Možda veći broj grudnjaka. Evo, pogledajte Graša. Pustio je bradu i izgleda tako kako izgleda, ali mu to nije naškodilo (smeh)."
Inače, jedna književnica iz Britanije napisala je knjigu o njemu, a evo i kako se to dogodilo:
"Ta knjiga bila je jedna od najprodavanijih na internetu, a radi se o spoju stvarnosti i fikcije i izvođačima čiji rad vredi pratiti i čuti. Viktorijin (Rouz) ujak, inače jako star čovek koji je možda i preminuo, jedan je od najvećih stvaralaca klasične muzike, cenjen i poštovan. On joj je rekao za mene jer je prepoznao muziku koju stvaram, pa joj je objasnio da osoba koja je napisala 'Čaroliju' nije baš zdrava i da je malo 'pomaknuta'. Viktorija je inače dolazila u Split bez mog znanja i kod Splićana se raspitivala o meni, mom radu i o tome kakva sam osoba."
Zbog čega retko posećujete koncerte vaših kolega?
"Nekad ne volim ni na svoj koncert da odem i sviram, a kamoli da idem da slušam tuđe (smeh). Takav sam tip jednostavno."
Da li su u Hrvatskoj zabranjene "cajke", kako to ističu mladi hrvatski pevači?
"Nije istina da su zabranjene. Hrvatska je jedno od najvećih tržišta za takvu vrstu muzike. Do skoro možda niste mogli da čujete tu vrstu muzike na televiziji ili radiju, ali sada se i to promenilo. Pre godinu dana otvoren je radio u Zagrebu na kom možete čuti samo takvu muziku i verujte da je to jedna od najslušanijih muzičkih stanica."
Kurir.rs, M.G/Alo/Foto: Zorana Jevtić