NOVOSAĐANKU NAPAO I PLJUNUO, A EVO ZBOG ČEGA: Vikala sam upomoć, niko se nije ni okrenuo! Ni razbacani mladić mi nije pomogao, ali je naišao HEROJ U UNIFORMI
Novosađanku S. K. (41) fizički je napao jedan sugrađanin na veoma frekventnoj gradskoj autobuskoj stanici, a nesrećnoj ženi tom prilikom niko nije pritekao u pomoć, već je morala sama da se brani dok je konačno nije spasao jedan vojnik.
I dalje potrešena S. K. incident se dogodio pred brojnim svedocima u sredu oko 20 časova na autobuskoj stanici koja se nalazi tik uz veoma prometnu saobraćajnicu na kojoj se ukrštaju Bulevari kralja Petra prvog i Oslobođenja.
- Sedela sam na klupi i čekala autobus. Zapalila sam poslednju cigaretu i odjednom se iza mene stvorio neki čovek i tražio cigaretu. Izvinila sam mu se i rekla da mi je to bila poslednja, a on me je pljunuo i zamahnuo rukom da me udari – priseća se naša sagovornica nemilog incidenta.
Kaže da ni sama ne zna kako je uspela da izbegne udarac, te da je samo odskočila sa klupe i potrčala ulicom dozivajući pomoć.
Ali posle prvobitnog šoka, usledo je novi - niko do prolaznika nije se odzavao njenim pozivima u pomoć.
- Na moje zaprepašćenje niko nije ni pokušao da mi pomogne. Okretala sam se, gledala prolaznike… Neki ’’razbacani’’ mladić me je samo pogledao i produžio, a jedan tata sa sinom samo je uhvatio dete za ruku i produžio svojim putem. Ostali su ili gledali ili okretali glavu – u neverici priča S. K.
Dodaje da je u tom trenutku shvatila da je zaboravila tašnu na klupi te je izvadila telefon iz jakne, pozvala policiju i krenula da uzme tašnu videvši da je napadač odustao od potere za njom.
- Sve se to zaista jako brzo dešavalo. Pozvala sam policiju, rekla šta se dogodilo, a zatim krenula po tašnu dok je napadač stajao sa strane. Odjednom je opet krenuo prema meni i ja sam ponovo povikala ’’Upomoć!’’. Tek tada se tu stvorio jedan vojnik odnosno čovek od preko pedeset godina u uniformi i uhvatio napadača. On se nije nešto opirao, valjda u strahu od vojnika koji je u isto vreme mene smirivao a njemu govorio: ’’Prekini! Ne mrdaj!’’. Napadač se smirio i vojnik ga je pustio, ali ga je stalno upozoravao da se ne pomera. U tom se pojavila i policija i uhapsila napadača – priča nam naša sagovornica žaleći što nije saznala ime vojnika koji ju je spasao kako bi mu se još jednom zahvalila.
Nakon što je dala izjavu rečeno joj je da će napadaču biti suđeno po ubrzanom postupku što se i desilo pre dva dana kada je izveden pred lice pravde.
Ona još dodaje da je policija maksimalno profesionalno uradila svoj deo posla i da su se za manje od dva minuta pojavili na mestu incidenta.
U policiji su joj, kako nam je ispričala, rekli da to napadaču nije prvi ispad i da ga poznaju od ranije po istim krivičnim delima.
- Rekli su mi da je on beskućnik kojeg s vremena na vreme neko tuži pa završi u zatvoru. Prosto nisam mogla da verujem da njemu ne može neko da stane na put. Sada je dobio dva meseca zatvora, ali to ispada za njega kao neka nagrada. Biće u toplom i imaće šta da jede dva meseca. To zaista nije rešenje – smatra naša sagovornica, ali i naglašava da je najviše boli to što joj niko nije pritekao u pomoć.
Dodaje da je upravo zato podelila svoje iskustvo u jednog grupi na Fejsbuku gde se susrela sa komentarima ljudi koji osuđuju taj događaj i isto izražavaju nevericu što su prolaznici samo okretali glavu, ali je bilo i onih koji su komentarisali: ’’Pa, što mu nije dala cigaretu?’’.
- Neki su mi u komentarima govorili da je trebalo da ga prebijem. Pa to nije rešenje. Uostalom, možda bih ja njega i uspela da savladam, ali otkud sam ja znala da li on možda kod sebe ima nož? Da sam ga napala i ja bih postala nasilnik što ne želim. Takvim ljudima treba da se bave institucije, a ne građani. Mislim da građani treba drugima da priteknu u pomoć kada vide takve incidente, a ne da okreću glavu kao što su to sada radili. Evo i dalje ne mogu da poverujem u to da mi pored toliko prolaznika niko nije pritekao u pomoć i zato bih još jednom htela javno da se zahvalim vojniku koji me je spasao – poručuje revoltirana Novosađanka.
(Kurir.rs)