Posade nestaju - brodovi ostaju. Gde su tajanstveno nestajale posade brodova nasred okeana po potpuno mirnom vremenu, ostavljajući sve za sobom? Ovo se dešavalo 1872. godine. Trgovački jedrenjak 'Dei gratia' naišao je u blizini Azora na neobičan, činilo se lutajući brod. More je bilo potpuno mirno. Na horizontu se, osim lutajućeg broda, ništa nije videlo. A brod je bio britanski brigantin 'Meri Selest', koji je plovio sporo pri svim razvijenim jedrima.
Mornari sa 'Dei gratia' su prešli na njega i odmah ostali zapanjeni jer na brodu nisu našli ni jednog čoveka. Bio je prazan, ali je sve govorilo da ga je posada nedavno napustila. Na palubi se sušilo rublje, na stolu je stajala šolja sa još toplim čajem i lule koje su se dimile?! U kapetanovoj kabini je na stolu stajao zlatan sat...
Pošto su na brodu bili svi čamci za spasavanje, mornari sa 'Dei gratia' su počeli da osmatraju more, nadajući se da će naići na neki trag koji bi im objasnio sudbinu posade 'Meri Selest'. Ali, more je bilo potpuno pusto i tiho.
Drugi oficir na brodu 'Dei gratia' - Oliver Devo kasnije je izjavio da je sve izgledalo kao da je posada na brzinu i u panici napustila brod. Mornari su na brodu ostavili sav svoj imetak: garderobu, rublje i slične stvari. Ništa nije nedostajalo, čak ni lule koje su tako dragocene svakom mornaru.
Kapetana 'Meri Selest' su na putu pratile žena i ćerka. Kako se čini, njih dve su nešto ranije napustile brod i ponele sa sobom nešto svojih ličnih stvari. Nedostajale su brodske knjige, sekstant i hronometar. A opet, teret koji je prevozio 'Meri Selest' bio je netaknut. A to nije bio običan teret: hiljadu petsto burića čistog alkohola! Dakle, nije bilo govora da je posada 'Meri Selest' žrtva gusarskog napada. Nijedan gusar ne bi ostavio tako dragocenu robu. Na brodu nije bilo tragova borbe ili pobune. Takođe, nisu nađeni tragovi ni dokazi o kolektivnom ludilu posade. U kuhinji je još gorela vatra, a mačka na koju su naišla nije bila izgladnela.
Vlasti su, naravno, izvršile detaljnu istragu. Specijalna komisija je pregledavala brod i otkrila nekoliko zbunjujućih stvari. Na trupu 'Meri Selest' otkriveni su tragovi koji su govorili da se brod morao sudariti sa nečim nepoznatim. Bile su to ogrebotine nekim oštrim predmetom ili nečega što je potonulo. Tragovi su bili sa svake strane na visini od pedeset centimetara od linije porinuća. Da li je to bio trag nekog broda koji se suviše opasno približio 'Meri Selest? To je bilo vrlo čudno. Prvo - odakle udarac sa obe strane broda? Drugo - taj tajanstveni brod morao bi da bude nešto nalik podmornici (1872. godine !!!), pa da posle otmice posade nestane tako brzo da 'Dei gratia' ništa ne primeti. Osim toga, na desnoj strani broda otkrivena je duboka brazgotina, čije poreklo nije utvrđeno i koja nije načinjena nekim tada poznatim oruđem ili instrumentom.
Pošto sudske vlasti nisu bile u stanju da nađu neko prihvatljivo rešenje celog slučaja, okrivile su ... kapetana broda 'Dei gratia' - Murhauza i njegovu posadu! Optužili su ih da su poubijali celu posadu 'Meri Selest', a motiv ubistva je bio vrlo konkretan: nagrada za pronalaženje napuštenog broda i dragocenog tereta. A trebalo je da ta nagrada bude vrlo visoka. Istraga je posle izvesnog vremena prekinuta. Posada sa 'Dei gratia' nije mogla četrnaest godina da zbaci sa sebe sumnju. Tek 1886. godine objavljeni su rezultati laboratorijskih nalaza koji su govorili da nisu nađeni nikakvi tragovi zločina.
Nestanak posade 'Meri Selest' nikada nije rasvetljen, a ceo slučaj sa ovim brodom podrobno je opisan u svim hronikama svetske plovidbe, a predstavlja jednu od karika u lancu tajanstvenih događaja koje niko nikada nije objasnio.
1950. godine, farmeri i ribari, stanovnici malog sela Irson Bič, nedaleko od Njuporta na Roud Ajlendu, primetili su brod koji se sa razvijenim jedrima približavao obali. Meštani su posmatrali kako brod ide pravo u plićak da bi se tamo i nasukao. Bio je to 'Sibord', brod koji su očekivali u luci, a ne na plaži! Kada su se meštani popeli na brod, ustanovili su da je prazan. Kao i na 'Meri Selest', izgledalo je da je posada malopre napustila brod: u šoljicama je bila kafa, a na kuhinjskoj peći se kuvao ručak za posadu. Osetio se i miris duvana.
Na brodu je sve bilo u idealnom redu. Naišli su jedino na dobro uhranjenog psa.
Sve je ukazivalo na to, da se u trenutku kada se brod nalazio nedaleko od obale desila neka drama. Ali, kakva drama? Prvo se pomislilo da je reč o zločinu, međutim, nisu nađeni nikakvi tragovi i dokazi koji bi mogli to da potvrde. Na brodu nije bilo tragova borbe ili krvi, a more nije izbacilo nijedno telo. Brod je bio u odlično stanju, a nebo bez oblačka. Šta je nateralo posadu da napusti brod u trenutku kada je obala bila nadohvat ruke? Istraga, kao i u prethodnom slučaju, nije dala nikakvo objašnjenje. Posadu broda niko nikada nije više video.
Godine 1883. nedaleko od svetionika u Kembi (Oregon), pomorska služba zaposlena na tom svetioniku začuđeno je posmatrala manevre 'J.B. Kosinsa'. Brod, dugačak 26 metara, bez ikakvog povoda se okrenuo za 90 stepeni i uputio pravo u plićak, u kome se i nasukao. Posmatrači su pomislili da je došlo do greške u manevrisanju i očekivali su da se pojavi posada, koja mora da napusti brod koji se našao u opasnosti. Ali, nijedan čamac za spasavanje nije bio spušten i na brodu se ništa nije događalo. Uopšte nikoga nisu primetili. I on je bio napušten. Svi čamci za spasavanje bili su na svojim mestima, peć u kuhinji bila je još topla... U kabini su našli ostatke obeda, a u brodskom dnevniku je sve do poslednjeg dana bilo zapisano. Ništa nije pokazivalo da se na brodu odigravala drama i izgleda da je brod napušten u potpunom miru. Ni ova posada nikada nije pronađena i ovoga puta je trebalo zatvoriti istragu koja nije dala nikakav odgovor.
'Rozali' je bio veliki trgovački brod, koji je redovno saobraćao na liniji sa Havanom. Godine 1840. nađen je bez ijednog člana posade. Jedino biće na brodu bio je gladni kanarinac. Jedra su bila spuštena, a teret netaknut. Dakle, nisu ga napali gusari. U ovom slučaju istraga je došla do zaključka da je posada žrtva ... kolektivnog ludila. Međutim, nije bilo nikakvih opipljivih dokaza koji bi to i potvrdili.
Engleski trgovački brod 'Rens' je 7. februara 1953. godine primetio između ostrva Nikobar Endeman motorni brod 'Holču' koji je lutao bez cilja. I ovoga puta se pokazalo da je posada nestala. Brod je bio u odličnom stanju i opskrbljen dovoljnom količinom namirnica. I ovde je ručak bio pripremljen, a stolovi postavljeni... Radio veza je funkcionisala, dakle, posada je mogla da zatraži pomoć. Nisu nađeni nikakvi tragovi borbe ili panike. Ovo isto se dogodilo trinaest godina ranije na jahti 'Gloria Kolit' iz Sen Vinsenta. Jahta je primećena u Meksičkom zalivu. More je bilo mirno, na jahti sve u savršenom redu, jedino od posade ni traga. I u ovom slučaju istraga je završena tvrdnjom: 'Uzrok zbog kojeg je posada napustila brod je nepoznat.'
Na otvorenom moru, nedaleko od Floride, 1944. godine pronađen je takođe bez posade, kubanski trgovački brod 'Rubikon'. Brod je bio u dobrom stanju i ništa nije nedostajalo. Po brodu je lutao jedino usamljeni pas. Nedostajao je jedan čamac za spasavanje ali, u njega nije mogla da stane posada od dvadeset članova. Nijedan član posade nikada nije pronađen. U isto to vreme nestala je i posada na još jednom brodu. Bio je to francuski brod 'Bel izl'. Ni tamo nikakav trag borbe, jedra na jarbolima.Godine 1917. napušteni brod 'Zebrin' pronađen je u blizini Šerburga. i ovde je sto bio postavljen, rublje se sušilo, a brodski dnevnik je vođen do poslednjeg dana. Pošto je to bilo ratno doba, sumnja je pala na nemačku podmornicu, ali podmornica je mogla da uništi brod jednim ne suviše velikim torpedom.
U najmanje 90 posto ovakvih slučajeva nisu nađeni nikakvi tragovi borbe. Možda se radilo o otmici posade, i to žive posade? Možda je to bio jedini cilj, ali zbog čega? Zašto 'nešto' već 150 godina pokazuje interesovanje za posade brodova, a povremeno i za neki banalni instrument? Kraj obala Floride se 31. januara 1921. godine zaustavio u plićaku američki jedrenjak sa pet jarbola 'Kerol A. Diring', koji je dva dana ranije bio viđen severno od Karolinskih ostrva. Brod je bio napušten, a posada nikada nije pronađena. Brod nije davao upozorenje o pretećoj opasnosti, ali na njemu nije bilo nijednog čamca za spasavanje, nestao je brodski dnevnik i svi papiri, kao i niz instrumenata. U kapetanovoj kabini je vladao nered, fioke otvorene, a njihov sadržaj razbacan po podu. U ovom slučaju istražnoj komisiji je stanje broda olakšalo istragu. Zaključak je bio jasan - gusarski napad. Mogli bismo ovo da prihvatimo da u toku od samo nekoliko meseci, i to baš na Atlantiku, nije nestalo bez traga dvanaest brodova, a nijedan od njih, isto kao i 'Kerol A. Diring', nije poslo u svet signale o pretećoj opasnosti.
Na brodu 'Dženis B.Čester', primećenom 26. februara 1855. godine severno od Azora, takođe nije bilo žive duše, a posada je imala dvadesetak članova. Pronađeni su tragovi koji govore da je 'nešto' prošlo pored broda ili ga dotaklo, 'nešto' što je izazvalo paniku. jedra su delimično bila pocepana, stolice i stolovi prevrnuti, odeća razbacana po palubi i kabinama. Nisu pronađeni ni najmanji tragovi krvi, a na brodu je bilo sasvim dovoljno hrane i vode. Teret broda je ponovo ostao nedirnut! Svi čamci za spasavanje su bili na svojim mestima, nedostajali su jedino brodski papiri i kompas.
I ovde se verovatno opasnost pojavila iznenada, ali ne toliko naglo, jer je posada pokušala da ponese sa sobom svoj imetak. Opasnost se pojavila i ... Nije poznato šta se dalje dešavalo. Da je posada poskakala u more, voda bi, ranije ili kasnije, izbacila bar jedno telo, ali to se nijedanput nije dogodilo. Ovako je bilo i u slučaju broda 'Elthem' koji je redovno plovio duž obale Kornvalije. Kapetan broda je bio u tim krajevima poznat i uživao je duboko poštovanje. Brod bez posade nađen je na priobalnoj steni 1929. godine. Detaljno je ispitan, a u njegovim postrojenjima nije pronađen ni najmanji kvar. Niko od članova posade nije pronađen, a more nije izbacilo nijedno telo.
U februaru 1948. godine trgovački brodovi u rejonu Malačkog moreuza kod ostrva Sumatre primili su Morzeove signale: 'SOS. Urang Medan (slika levo). Brod nastavlja po kursu. Svi članovi posade možda su već mrtvi'. Usledio je niz besmislenih tačkica i crtica, ali je na kraju radiograma jasno rečeno: 'Umirem'.
Uskoro su engleski mornari ugledali holandski brod 'Urang Medan'. Čitava posada bila je mrtva, a na licima pokojnika bio je izraz užasa. Englezi su nameravali da odvuku brod do najbliže luke, ali je u potpalublju iznenada izbio požar. Posle nekoliko minuta odjeknula je silovita eksplozija. Prelomljen na dva dela, 'Urang Medan' je potonuo i odneo svoju tajnu na dno. Slično je bilo i sa portugalskim brigom 'Santa Marija', na kojem su 1884. godine nađeni mrtvi mornari. Tako je bilo i sa 'Abej S. Hart' na kojem su svi mornari bili mrtvi, a kapetan je izgubio razum. U Sijamskom zalivu je nestala cela fregata sa posadom, a tamo je i 1953. godine, ne ostavljajući nikakav trag, nestao britanski parobrod 'Holhju'.
Trećeg oktobra 1902. nemački četvorojarbolni bark 'Freja' isplovio je iz meksičke luke mansaniljo. Posle 17 dana pronađen je polupotopljen, nagnut na levi bok. Jarboli su bili oštećeni. Posade na brodu nije bilo. Nikakve oluje uz zapadnu obalu Meksika u to vreme nisu registrovane. Uzroci nestanka posade nisu otkriveni. Japanska vlada je 1960. godine poslala u predeo 'Đavoljeg mora' istraživačku ekspediciju. Da li su naučnici, koji su učestvovali u ekspediciji, otkrili tajnu tamošnjih voda, teško je reći. Brod je zajedno sa celom posadom nestao, a kasnija traganja za njim bila su potpuno bezuspešna.
Evo kako su tekli događaji u julu 1969. godine. Britanski parni brod 'Meplbenk' je 30. juna primetio kako se brod dužine dvadesetak metara ljulja na talasima. Ali, 4.jula britanski brod 'Kotopaksi' susreće na svom putu jahtu dugačku desetak metara, čija su jedra bila podignuta, a kojom je upravljao automatski upravljač. Na palubi nije bilo nikog. Liberijski parni brod 'Golar Frost' naišao je 6. jula na jahtu Šveđanina Petera Valina. Peter je bio poznati švedski jedriličar - usamljenik. Jahta je sagrađena od staklenih vlakana. Na jahti nisu našli nikoga. I britanski tanker 'Helsona', 8.jula je sreo jahtu. I na kraju, 10. jula pronađen je trimarin slavnog usamljenog jedriličara - moreplovca, Engleza Donalda Krouharsta. Jedra podignuta, a na jahti ni žive duše.
Već sama činjenica da je u toku nekoliko dana nađeno pet napuštenih brodova izaziva uzbuđenje. Ali na tome nije kraj 'slučajnostima'. Od pet brodova u tri su poslednji zapisi u brodskom dnevniku imali datum 2. juli! Još nešto - svih pet brodova imalo je podignuta jedra i svih pet je pronađeno u blizini Azora! Britanski stručnjaci za meteorologiju su izjavili: 'U tom periodu nismo zabeležili nikakve vremenske pojave koje bi mogle da objasne ove događaje'.
Svi slučajevi koji su opisani svedoče o prisustvu nekog jedinstvenog fenomena koji izaziva sledeće događaje: sa broda još sposobnog za plovidbu neobjašnjivo nestaju svi članovi posade i putnici. Nijedan od nestalih nije kasnije pronađen. Zbog nečeg ljudi nestaju naglo, za bukvalno nekoliko minuta, jer su dotle bili zauzeti običnim brodskim poslovima, ne sluteći
opasnost. Ipak se prema dostupnim podacima mogu izvesti tri pravila:
1. pojava se događa u strogo određenoj oblasti okeana
2. gotovo svi slučajevi desili su se u vedro i relativno mirno vreme
3. većina slučajeva desila se u zimskom delu godine (na toj polulopti).
Tridesetih godina u jednom pozorištu davan je komad u kome se radnja naglo prenosila 300 godina u prošlost. Da bi pojačao psihološko dejstvo na gledaoce, režiser se obratio za savet fizičaru Robertu Vudu. Vud je predložio da se upotrebi obična orguljska cev, ali takve veličine da ispušta nečujan za ljudsko uho infrazvuk. Kad je ova cev počela da svira gledaoce je obuzela takva panika da su izjurili iz pozorišta. Učinilo im se da počinje zemljotres i da će se zgrada svakog trenutka srušiti. Panika je obuzela i stanovnike susednih zgrada.
Poznato je da se u vreme bure na kopnu naglo pogoršava stanje bolesnika, povećava se broj samoubistava i saobraćajnih nesreća. Krivac je - infrazvuk. Još 1935. godine u izveštajima Akademije Nauka SSSR-a, akademik Šulejkin izneo je teoriju o nastanku infrazvučnih kolebanja na okeanu. Tokom oluje i jakih vetrova nad ustalasanom površinom mora dolazi do prekida strujanja na vrhovima talasa.
U vazduhu se stvaraju ne samo poprečne, nego i uzdužne oscilacije. Snaga infrazvuka koji nastaje proporcionalna je kvadratu talasa. Pri brzini vetra od 20 m/s snaga tog 'glasa mora' može biti tri vata po svakom metru fronta talasa, što znači da i slabija bura može generisati infrazvuk snage više desetine kilovata. Osnovno zračenje infrazvuka je u dijapazonu od šest herca. Eksperimenti su pokazali da se infrazvuk veoma slabo rasejava sa pređenim rastojanjem. U principu, on može bez većeg slabljenja prelaziti stotine i hiljade kilometara, kako vazduhom, tako i vodom, pri čemu je prostiranje u vodi nekoliko puta brže.
Iz eksperimenata profesora Avra saznajemo o biološkoj aktivnosti infrazvuka. Profesor Avr pretpostavlja da je uzrok toga poklapanja frekvencija infrazvuka i alfa ritma velikog mozga. Infrazvuci određenih frekvencija mogu kod čoveka izazvati osećaj umora, neraspoloženje, morske bolesti, mogu dovesti do gubitka vida i čak do smrti: '...infrazvuk frekvencije 7 herca smrtonosan je za čoveka... njime se može zaustaviti rad srca'.
Dakle, na moru se generišu snažne infrazvučne oscilacije snage uglavnom šest herca, a već sedam herca smrtonosno je za čoveka. Brod može biti pogođen infrazvučnim talasom na potpuno mirnom delu mora, i ako je frekvencija od sedam herca, smrt cele posade nastupa naglo i nema tragova zbog čega je došlo do prestanka rada srca. Pri drugim frekvencijama mogući su efekti analogni napadima ludila. Moguća je i mehanička rezonanca sa trupom ili jedrima broda, pa se kasnije na mnogim brodovima bez posade zatiču polomljeni jarboli, iako u toj oblasti nije bilo vetrova.
Ovo objašnjenje sa infrazvukom moglo bi da prođe u slučajevima gde je pronađena mrtva posada na nestalim brodovima. Ali, ovo sigurno ne može da se primeni na nestale posade, jer i da prihvatimo činjenicu da ih je infrazvuk naterao da hitno napuste svoje brodove, zašto nije pronađeno nijedno telo nekog od članova nestale posade. Teško je poverovati da in je taj isti infrazvuk prikovao na dno okeana i ne dozvoljava im da isplivaju na površinu!
Kurir.rs/Conoplja news
Foto: Profimedia