- Ja svoju budućnost vidim u nauci, u fizici. Ali, vidimo kakve su sada prilike u Srbiji za to, naročito za eksperimantalnu fiziku koja takoreći i ne postoji. Moja želja je da će se situacija popraviti, a ako ne, onda u inostranstvu.
Tako je Mihajlo Sporić (22), mladi naučnik koji je preminuo posle dvogodišnje borbe sa rakom pluća, govorio u gostovanju u emisiji "Kažiprst", posle osvojene medalje Međunarodnoj olimpijadi u Kazahstanu.
U tom trenutku, Mihajlo je bio učenik Matematičke gimnazije, a odlikovanje koje je upornim radom osvojio samo je jedno u nizu koja se danas ne mogu prebrojati. Osim njega, na istom takmičenju naši mladi naučnici osvojili su još pet medalja iz matematike i informatike.
Mnogi su tada govorili da zaslužuju da se, poput naših najvećih sportista, nađu na balkonu Starog dvora. Njihov izlazak na balkon je čak i bio najavljivan, ali je u poslednjem trenutku, otkazan. Nedugo zatim, Mihajlo je maturirao, a svoju budućnost nastavio na jednom od najprestižnijih univerziteta sveta, daleko od Srbije i balkona Starog dvora.
Govoreći tada u emisiji "Kažiprst", Mihajlo je ispričao da mu je nakon osvojene nagrade drago da se u Srbiji "konačno promovišu neke druge vrednosti".
- Osim euforije zbog postignutog uspeha, najjači utisak mi je publicitet koji dobijamo. Meni je iskreno drago što se naglasak stavlja na neke druge vrednosti kao što su rad i odgovornost, vrednosti koje takmičenje poromoviše, pre nego vrednosti rijaliti zvezda koje se sada plasiraju kao prave - rekao je tada Sporić.
U superlativu je govorio o Matematičkoj gimnaziji, za koju je u nekoliko navrata kazao i da mu je oblikovala ličnost. Međutim, nemoguće je ne primetiti da je neretko pričao o tome koliko mladi naučnici širom sveta imaju daleko bolje uslove za rad i usavršavanje, od dece u Srbiji. Zato je i sam, u želji za znanjem, otišao put Engleske.
Samo nekoliko meseci pre nego što će krenuti u novi život, Mihajlo je saznao da boluje od teške bolesti, raka pluća. Ne želevši da odustane od nauke i učenja, odlučio je da ipak ode u Englesku. Prepoznavši njegove kvalitete i potencijal, Univerzitet mu je odmah obezbedio sve potrebne uslove, smeštaj i negu. Njegovi roditelji i mlađa sestra imali su smeštaj, sobu pored njegove, sve vreme tokom njegovog studiranja.
- Dok je trajalo lečenje i mnogobrojne operacije, on je učio i profesori su dolazili kod njega u sobu kako bi mu držali predavanja. Svi su bili opčinjeni njime, jer ne samo što je polagao sve ispite, već je dobijao najviše moguće ocene - kaže Srđan Ognjanović, legendarni direktor Matematičke gimnazije koji je bio sa Mihajlom i njegovom porodicom u kontaktu i nakon Mihajlovog odlaska na studije.
Nije želeo da bilo ko zna da je bolestan, priča direktor, jer je sve vreme verovao i bio ubeđen da će ozdraviti.
- Nijednog momenta nije odustao. Prošle godine mu je bilo mnogo bolje i svi rezultati su bili dobri. Svi smo se nadali da je najgore prošlo - priča Ognjanović.
A onda se, potpuno iznenada, njegovo stanje pogoršalo. Najteža bolest ga je pokosila u noći između četvrtka i petka.
Univerzitet Kembridž objavio je trodnevnu žalost povodom smrti stipendiste, a poslat je predlog da se ustanovi nagrada u čast Mihajla. Predloženo je i da Mihajlo bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
(Kurir.rs/Blic, J.A.)