Centralna saveznička proslava Dana primirja u Prvom svetskom ratu održana je danas po tradiciji kod Trijumfalne kapije u Parizu.
Među zastavnicima, uz mnogobrojne francuske trobojke, bile su prisutne i zastave nekoliko zemalja saveznika, među kojima i više zastava Srbije. Jednu od njih nosio je i praunuk vojvode Živojina Mišića Đorđe Stojanac, s kojim se pozdravio i razgovarao francuski predsednik Emanuel Makron. Srpski zastavnici su kasnije, svi zajedno, pozvani u Jelisejsku palatu na svečani ručak.
Đorđe Stojanac važi za izuzetno skromnog čoveka, koji ne voli u društvu da ističe da je potomak jednog od najvećih Srba.
- Moja baba Olga je ćerka vojvode Mišića, a moj otac Svetozar je bio oficir kraljeve vojske. Kad je rat počeo prebačen je u Valjevo. Nakon što su nas crveni "oslobodili" otac je streljan, a moju majku Veru su proglasili ženom, a mene i sestru decom državnog neprijatelja - ispričao je svojevremeno potomak slavnog vojskovođe.
Dodao je da nikada nije saznao gde mu je očev grob.
- Morali smo da se krijemo, ali niko u Srbiji i nije smeo da kaže da je Srbin do osamdesetih godina. Nije smelo da se zapeva ni "Oj, vojvodo Sinđeliću". Ja sam se prvi put rasplakao kada su izašle kasete sa tim pesmama. Moja baba je već bila počivša, ali bi se obradovala da smemo da opet kažemo da smo Srbi - rekao je Đorđe.
Stojanac je odličan poznavalac istorije i ima svoje viđenje prilika kroz koje je Srbija prolazila.
- Naš kralj Aleksandar je grandomanski video nešto drugo i istorija je za čitav jedan vek otišla u drugom pravcu. U istorijskim knjigama ima ta priča kako je mog pradedu Živojina poslao u Sloveniju i Hrvatsku da ispita stanje svesti kod građana. On mu je podneo usmeni i pismeni izveštaj rekavši da "nikako sa Hrvatima ne pravimo državu" jer nam ni malo nisu naklonjeni i da će nam se narodski rečeno "nalupati tikve o glavu". I pokazalo se da ta odluka o zajedničkoj državi nije baš bila dobra. Još se nismo ni ujedinili, a oni su se separatisali - rekao je Đorđe.
On je istakao i da je ponosan na svoje poreklo.
- Divan je osećaj kada još kao dečačić postanete svesni da je tako veliki čovek deo vaše porodice i kada tako uzbudljive priče slušate direktno od njegove kćerke, a svoje bake. Taj ponos nas je u teškim danima održao i ojačao - ispričao je praunuk Živojina Mišića.
Već više od 50 godina Stojanac živi u Francuskoj.
- Sasvim slučajno sam završio u Francuskoj. Ovde sam završio DIF, a ni tamo nisam jurio za parama, radio sam skromne poslove - smatra Đorđe.
(Kurir.rs/Srbija danas/Novosti)