Rubi Mekonel je spisateljica i geolog koja je nedavno podelila jednu intimnu priču koja je zadobila pažnju široke javnosti. Ona i njen trenutni suprug, Pol, napustili su svoje brakove da bi bili zajedno a ona prepričava kako je do toga došlo. Njen tekst prenosimo u celosti.
"Pol i ja smo bili prijatelji, ali ne prijatelji u tracidionalnom smislu reči. Zapravo, jedva da smo se poznavali tih 16 godina. To naše poznanstvo zasnivalo se na štandu sa burgerima gde smo oboje radili tokom trodnevnog festivala, iz sezone u sezonu. Tri godine trebalo nam je samo da zapamtimo jedno drugom ime.
Kad smo se konačno zaljubili, bilo je to iznad stola sa krompirima. Pogledali smo se površno, ali taj susret pogledima toliko je dugo trajao i bio je tako intenzivan da su ga svi primetili. Do danas ne znam šta je tačno izazvalo baš takav pogled, ali sećam se da je Pol bio van sebe, da je skoro ispustio svoju kafu, a ja sam se instinktivno uhvatila za grlo jer sam pocrvenela toliko da sam bila na granici ljubičastog. U glavi mi se vrtelo samo: "Možda je Pol taj".
Možda, posle celog života potrage za pravim, on mi je sve vreme zapravo bio ispred nosa.
Nastavili smo svojim poslom i bacili se na pravljenje burgera i krompira, ali iznutra, oboje smo bili smrvljeni. Oboje smo bili u srednjim tridesetim godinama, sa poslovima, u brakovima. Ni on ni ja nismo bili srećni. A najgore od svega - on je imao i decu.
Par dana kasnije, njegova žena i deca su otišla na odmor a on me je pozvao na ručak. To je bio prvi put da smo se videli van posla. Kroz narednih par dana, potpuno smo se otvorili jedno drugom. Ja sam bila na ivici mnogo novih stvari - spremala sam prvu knjigu i pokretala novi posao u čemu me nisu podržavali ni prijatelji, ni roditelji a ni muž. Da, delovalo je ludo da možeš da se zaljubiš tako odjednom u nekoga o kome ne znaš ništa, ali to nam se dogodilo.
Prve noći koju smo prespavali zajedno, zaspali smo čelo uz čelo i probudili se u istom položaju. Sedeli smo u tišini satima, gledajući u nebo. Ovako nešto nije moglo da se ignoriše. Rešili smo da moramo da preduzmemo nešto, i to brzo.
U naredne četiri nedelje smo rešavali šta ćemo da radimo. Moja savest vrištala je na mene: "Oženjeni muškarci ne ostavljaju žene!". Tačno sam mogla da zamislim prijatelje koji mi to govore. Razmišljala sam o tome kako bi bilo strašno da ja napustim svoj brak a on ostane u svom. Ipak, par dana kasnije, uradila sam upravo to. Dok je moj agresivan partner bio van grada, spakovala sam se i otišla. Nikad se više nismo čuli, osim što mi je poslao poruku:
"Pretpostavljam da je to to". Ostala sam kod prijatelja, čekajući da vidim šta će Pol da uradi.
Par dana kasnije, bio je sa mnom u toj sobici. Čim se žena vratila sa odmora, rekao joj je da želi razvod. Naterala ga je da sve što je rekao njoj ponovi i deci.
Nadala se da neće moći to da prevali preko usta i da će odustati od razvoda. Međutim, otvoreno je razgovarao sa njima i 15 sati kasnije, bio je na putu ka meni.
Usledila je razjarena reakcija naše okoline. Vređali su nas, nazivali preljubnicima i rasturačima domova. Predviđali su nam propast. Međutim, to nam je bila najmanja briga. Pol je prolazio kroz pakao od razvoda, mi smo počinjali zajednički život i pokušavali smo da ustalimo rutinu za njegovu decu.
Uprkos svemu tome, bili smo srećni. Bilo je uspona i padova, bilo je mnogo troškova a malo para, bilo je toliko sitnica koje smo morali da učimo jedno o drugom. Venčali smo se tačno godinu dana nakon što nam se dogodio onaj pogled na festivalu.
Ove godine slavimo četiri godine braka, i istovremeno deluje kao da je prošla večnost i jedan tren. Ovo je prva naša godina u kojoj nema pravnih niti finansijskih trzavica. Imamo par zajedničkih prijatelja u novom kraju. Moja porodica prigrlila je i Pola i decu. Za Polovu porodicu ja sam i dalje dro*a. Ne možete imati baš sve u životu.
Naš brak je srećan. Oboje smo promenili karijere i ušli u samostalan biznis. Mnogo smo putovali što nam je pomoglo da dodatno i brže upoznamo jedno drugo. Deca su se uklopila u naš život.
Naučili smo da sreća menja sve, čak i ako morate da prvo izgubite sve. Ljubav ostavlja prostor za adaptaciju. To je tiho zadovoljstvo koje nastaje iz veze u kojoj oboje partnera osećaju mir jer su zajedno. Još nismo sasvim sigurni šta se desilo onog dana na festivalu kada smo se pogledali, ali da mogu, opet bih sve isto uradila. Srećna sam sa Polom jer znam da će on uvek biti uz mene bez obzira na sve."
Kurir.rs/Žena/Foto: Printscreen, Instagram