DEVOJČICA SA ŠIBICAMA PODELILA JAVNOST SRBIJE: Da li je ovo NAJSTRAŠNIJA BAJKA IKADA i najveća TRAUMA iz detinjstva ili su nam deca prezaštićena?! Na Tviteru OPŠTA POMETNJA (FOTO)
"Bila jednom jedna knjiga Hansa Kristijana Andersena i u njoj najstrašnija bajka ikada - Devojčica sa šibicama." Toliko godina kasnije ova bajka je opet u centru pažnje. Mnogi korisnici društvenih mreža su je naveli kao najtraumatičniju knjigu svog detinjstva.
Međutim, iako je je dobila možda neslavan epitet, postoje brojni razlozi zašto ona i dalje treba da bude deo detinjstva svakog školarca.
Priča s tužnim krajem, priča o siromaštvu, priča o smrti - sve to ima u svojoj osnovi ova bajka Hansa Kristijana Andersena i deo je lektire za drugi razred osnovne škole.
Kako se opet, nakon toliko godina pokrenulo pitanje da li je bajkama sa takvim sadržajem mesto u lektiri jednog osmogodišnjaka?
Naime, na društvenoj mreži Tviter jedna korisnica je postavila pitanje koja je to knjiga ostavila najtraumatičnije iskustvo na njene pratioce. Među odgovorima, pomalo začuđujuće, priča iz detinjstva: "Devojčica sa šibicama".
"Devojčica sa šibicama. Čitala mi je baka svako veče pred spavanje kad sam imala pet godina.", jedan je odgovora.
"Nisam neko ko plače na tužne filmove, priče. Ali bajka "Devojčica sa šibicama". Svaki put", navela je druga.
O čemu se u bajci radi?
Tokom Badnje večeri, siromašna mlada devojčica, promrzla od zimske hladnoće, pokušava da proda šibice na ulici. Plaši se odlaska kući jer zna da će je otac istući ukoliko ne proda šibice. Nakon mnogo pokušaja da proda te jadne šibice, djevojčica se predaje i u hladnoj noći legne kraj jedne prodavnice. Pošto joj je bilo hladno, počela je paliti šibice ne bi li se ugrejala. Svaki put kada bi upalila šibicu, videla bi nešto o čemu je oduvijek sanjala, hrana, odeća, ali čim bi poletela da to dohvati, šibica bi se ugasila i čar bi nestala.
Poslednja šibica koju je upalila, joj osvetli njenu pokojnu baku, koja je u toj hladnoj noći povela sa sobom na nebo. Time su brige jadne devojčice nestale.
Tako je jutro svanulo nad malim, mrtvim telom koje je sklupčano ležalo kraj ulice.
Suočavanje i prevazilaženje strahova
Tuga i neizvesnost, siromaštvo i nezaštićenost, ali i poniženost, to je sve ono protiv čega se današnji roditelji svojski bori u nameri da zaštite svoje dete.
Ipak, bajka sa ovako snažnom porukom, iako izaziva najteža osećanja iz mnogo razlga i dalje treba da bude deo programa lektire. Bajke, naročito ovakve bajke, podstču maštanje i sazrevanje emocija, a o tome svedoče i psiholozi.
- Smatram da decu ne treba štititi, naročito kada je reč o bajkama. Kroz bajke se deca suočavaju sa svojim strahovima. Deci su potrebne bajke da razrade sadržaje koji su neprijatni, oni suočavajući se sa preprekama sa kojim se suočavaju junaci bajki i sami postaju hrabriji, objašnjava dečji psiholog Nikolina Milosavljević koja dodaje da je neke bajke jednostavno potrebno više puta iščitavati kako bi se pouka izdvojila od pukog negativnog sadržaja.
Ona objašnjava i da za razliku od sadržaja na televiziji koji je pun nasilja, bajke drugačije funkcionišu, deca unutrašnjom čulnom aktuelizacijom pobeđuju nasilje i svojim domaštavanjem shvataju kako stvari u realnom svetu funkcionišu. U tome im pomaže i samo značenje bajke, kao i njihova jasna forma bez suvišnih detalja.
- Bajka pojednostavljuje situacije. Likovi u bajci su jasno ocrtani, a detalja, osim ako nisu važni, nema. Svi likovi su (proto)tipični, pre nego jedinstveni. Jedan brat je glup, drugi pametan. Jedna sestra je puna vrlina i sposobnosti, druge su zle i lenje. Jedan roditelj je samo dobar, drugi samo loš, naveo je
Bruno Betelhajm, poznati američki dečji psiholog i psihoanalitičar austrijsko-jevrejskog porekla, u svojoj knjizi "Smisao i značenje bajki".
Ova bajka uči decu da ljudi nisu dobri, a sa druge strane možda i prvi put suočavaju decu sa smrću nevinog bića i to u njihovoj svesti može biti duboko urezano.
Učiteljica: "Ova bajka nije prikladna deci od sedam, osam godina"
Učiteljica jedne osnovne škole u Beogradu kaže da se bajka o devojčici sa šibicama nalazi u čitankama za drugi razred već duži niz godina i smatra da nije prijemčiva deci tog uzrasta.
- Deca od sedam, osam godina nemaju potpunu svest o smrti. Za njih je tema o prekidu života apstraktna priča i jednostavno ne mogu da shvate. Mi moramo da odradimo priču o devojčici sa šibicama jer je predviđena nastavnim planom i programom, ali mislim da je isuviše rano raditi je na tom uzrastu, kaže učiteljica M.Z. i dodaje da bi ovu priču možda trebalo uvrstiti u nastavni plan za četvrti razred.
- Smrt, beda, siromaštvo - sve je to sastavni deo života i ono što nas okružuje. Pa, koliko dece i danas prolazi kroz slične situacije i nedaća? Stoga, svakako je potrebno približiti takve sudbine deci i razviti im osećaj empatije za njihove vršnjake. Zbog toga ne mislim da bi trebalo izopštiti iz čitanki priču o devojčici sa šibicama, ali možda bi bila primerenija za nešto starije đake, ističe učiteljica.
Prema njenim rečima, to nije jedini tekst koji se nalazi u knjigama za školarce, a koji, čini se, deluje isuviše ozbiljno i stresno za njih.
- Mnoge naše epske pesme sadrže motive krvi, smrti, ubijanja, i zato kada ih obrađujemo na času, uvek objasnim učenicima da je to nešto što se u to doba rado slušalo. Kad god primetim da bi neki tekst mogao da izazove burnu reakciju kod dece, ja pokušam da im približim priču, ali evo za sve ove godine koliko radim nije bilo negativnih reakcija na konkretnu bajku, priseća se učiteljica i dodaje:
- Ne mogu da kažem ni da su roditelji imali primedbe na ovaj tekst, ali generealno mislim da su prezaštitnički nastrojeni prema svojoj deci. Držanje deteta pod staklenim zvonom samo je bekstvo od realnosti.
Psiholog i psihoterapeut Emina Kopić kaže da bajke služe tome da upute decu o sitacijama koje svima nama mogu da se dogode, ali i da ih nauči kako da se nose sa teškim osećanjima i stanjima.
- Dileme i polemike među roditeljima javljaju unazad godinama kako određeni nastavni tekstovi nisu prilagođeni uzrastu dece, međutim, upravo se zbog prezaštitničkog stava roditelja često prelazi u drugi ekstremizam - egoizam, objašnjava ona.
Ipak, umesto zaključka možda je najbolje ostaviti citat Alberta Ajnštajna: "Ako želite da vam dete bude inteligentno, čitajte mu bajke. Ako želite da bude jako inteligentno, čitajte mu još više bajki."
(Kurir.rs/Blic)