Za vreme slava i praznika trpeza je i te kako bogatija nego obično, a mnogo je onih koji se pitaju - postoji li šansa da ne pokvarim liniju?
"Jeo sam sve od supe, prezle, krezle, brizle, krmendale, ćevapčiće, pljeskavice, ražnjiće, teletinu, govedinu, konjetinu, svinjetinu, onda sam jeo kolače, torte, ćuftle, buhtle, palačinke...i sve sam to uzimao kao predjelo..." - ovako se svojevremeno prejeo Jarić T. Živadin.
Međutim, ulogu čuvenog Jareta iz "Kamiondžija" mogli bi da preuzmu mnogi u Srbiji, naročito u vreme slava i praznika. Jer, kome bar jednom praznici nisu poslužili kao izgovor da se prejede?
"Praznici padaju u zimskim mesecima, tada je termoregulacija drugačija, bazalni metabolizam se ubrzava i generalno traži nam se više hrane, a onda imamo i onaj socijalni momenat kada sedimo svi zajedno i zaboravimo stvarno koliko smo jeli uz razgovor, kafu, čašicu razgovora, uvek ide i po koji zalogaj više", rekao je dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi.
Zalogaj po zalogaj i stižemo do kilograma više. Njih naročito treba da se plaše osobe koje nisu fizički aktivne. Oni koji vežbaju, nemaju mnogo razloga za brigu. Bar tako kaže trener.
"Ukoliko je neko fizički aktivan i možda u tih nekoliko dana u toku praznika nabaci neke kilograme vidljive na vagi, to možda i nisu sve masne naslage. To može da bude i voda koja se vrlo lako posle izbaci. Ukoliko je neko fizički neaktivan pre praznika, u toku praznika i posle, a u kalorijskom je suficitu, to jest, jede više nego što troši, onda ti kilogrami mogu samo da se gomilaju", objasnio je Dragutin Mrdak.
Da se kilogrami ne bi gomilali izgovor ne sme da bude ni to što za vreme pojedinih praznika ne radi teretana. Trčanje i brzi hod mogu biti dobra zamena, a ako vam je hladno vežbajte u kući. Bolje je i nekoliko sklekova i čučnjeva, nego da se posle sezone slavlja izgladnjujete.
"To je drugi šok za organizam, jer ako ste vi unosili 2.500 kalorija, nezdravih stvari i sada ste se spustili na 1.000 kalorija, što najčešće rade žene, lako se poremete i hormoni i čak se i teže gube kilogrami jer je telo pod stresom", tvrdi Mrdak.
Ono što dodatno stresira telo jeste alkohol. Pored hrane on je kriv i za višak kilograma.
"Najgori je alkohol jer on ima sedam kilokalorija, što znači da je prava energetska bomba, jer kada se konzumira alkohol posle toga dolazi do pojačanog lučenja insulina pa nam je vrlo brzo sutradan povećana glad", objašnjava dr Stanković.
Ako naredni dan provedete gladni, a ne u Urgentnom centru, računajte da ste dobro prošli. To nije ništa neobično, jer zaposleni ovde baš u vreme praznika imaju najviše posla. Evo i zbog čega.
"Preteran unos hrane alarmira, odnosno, povećano opterećuje pankreas, a to je žlezda sa unutrašnjim lučenjem koja luči sve hormone, odnosno sve enzime koji služe za varenje svega što pojedemo. Dakle, jedna žlezda koja ima svoju prosečnu brzinu rada u toku dana, vi je jednostavno izložite petostruko većoj aktivnosti, što može izazvati pre svega upalu pankreasa odnosno te žlezde", navodi prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Kliničkog centra Srbije.
Postoji i gori scenario, a njemu su najčešće izloženi hronični bolesnici.
"Još jedan sistem organa je ugrožen, a to je centralni nervni sistem, odnosno mozak. Prilikom skoka pritiska često se dešavaju šlogovi, odnosno pucanje krvnog suda, pre svega u mozgu, tako da imamo i povećan broj šlogova, kao posledice prejedanja", ističe prof. dr Mitrović.
Iako je ova situacija krajnost, a višak kilogram realnost, rešenje postoji. Ako već želite da uživate u hrani, neka vam obroci budu manji i češći. Fizičku aktivnost ne isključujte, a vi koji ne vežbate - obavezno je uključite.
Kurir.rs, M.G/RTS/Foto: Profimedia