Za njih sveti rat nije završen, hiljade boraca zadojenih mržnjom vraća se kućama
Teroristička organizacija Islamska država (ISIS) uništena je na terenu. Kalifat, ka kome su pohrlile na desetine hiljada ljudi iz celog sveta, više ne postoji, a vrhovni vođa El Bagdadi je mrtav. Ali to ne znači da je rat sa teroristima završen. Možda je bitka dobijena, rat svakako još nije.
Kao prvo, javiće se problemi sa zarobljenim džihadistima i njihovim porodicama. Već se sada u kampu Al Hol, na severoistoku Sirije, nalazi preko 80.000 ljudi koji se dovode u vezu sa ISIS. Ovaj kamp predstavlja kalifat u malom. U njemu su i žene i deca koji su traumatizovani ratnim dejstvima, a mnogi od njih su bili i direktno involvirani u terorističke aktivnosti.
Povratak džihadista u matične zemlje doneće nove bezbednosne izazove. To je ujedno i drugi razlog za brigu. Za mnoge džihadiste sveti rat još nije završen i pitanje je kada će uzeti pravdu u svoje ruke. Zatvorske kazne će samo kratkoročno rešiti probleme jer se postavlja pitanje da li je nekoliko godina u zatvoru dovoljno da se pojedinac odrekne violentnog sistema vrednosti i džihadističke ideologije. To otvara još jedno novo pitanje, tiče se radikalizacije u zatvorima. Setimo se samo da jedna trula jabuka može da pokvari celu korpu zdravih jabuka.
Ni Balkan nije pošteđen. Iz našeg regiona se preko 1.000 ljudi priključilo ISIS i drugim srodnim terorističkim organizacijama. Neki su poginuli, neki su se vratili i nalaze se u zatvorima. A neki će se tek vratiti. Najveći izazov je u ovom trenutku pred Bosnom i Hercegovinom i tzv. državom Kosovo. BiH sve više postaje akumulaciono jezero za migrante i povratnike sa ratišta, dok se na teritoriji Kosova i Metohije primenjuju veoma blage kazne za teroriste (u proseku nešto više od tri godine zatvora za krivično delo terorizma).
Stigmatizacija okoline je još jedan u nizu problema sa kojim će se suočiti povratnici sa ratišta, što može dodatno da vodi u njihovu izolaciju, a to nije dobro. Jedini spas mogu da budu programi za deradikalizaciju/reintegraciju, koji moraju biti dobro osmišljeni i prilagođeni svakoj zemlji, a samim tim i svakom slučaju ponaosob. To podrazumeva dodatnu edukaciju i širok tim stručnjaka iz raznih oblasti .
A sve to iziskuje dodatni novac - bezbednost košta. Na prvi pogled, možda bezbednost jeste skupa, ali se uvek isplati. Uostalom, imamo li drugog izbora?
Kurir.rs/ Autori Branka Mitrović, Rajko Nedić Foto: Privatna arhiva