Često na staklu u automobilu i autobusu često možemo videti crnu liniju i iznad nje crne tačkice. Otprilike od 1950-ih na ovamo su proizvođači automobila počeli da koriste lepak kako bi prozor bio stabilan i to je bilo bolje rešenje od metalne podloge. Lepak je bio sigurniji, ali ne i estetski prihvatljiv.
Crna boja je zapravo keramička boja, a služi da sakrije lepak. Osim toga, boja je zapečena što znači da je neuništiva. Ono služi da drži prozor na mestu i pritom sakrije lepak.
Što se tiče tačkica, one su tu da izvrše estetski prijatan prelaz iz debelih crnih linija u prozirnost stakla. Tačke nisu nasumično postavljene. One postaju sve ređe što su udaljenije od crne linije.
Takav uzorak je estetski prihvatljiviji jer nema naglih prelaza. Međutim, čak ni tačkice nisu samo za ukras. Njihova druga svrha, osim vizuelnog, je kontrola temperature. Kako bi se staklo prilikom izrade moglo saviti, zagrava se. Staklo obojeno u crno zagrava se brže od ostatka. Tačkice su tu da rasporede toplinu malo ravnomjernije, što sprečava pucanje.
Kurir.rs/Reader's Digest/Foto: Profimedia, Printscreen