Ernesto Deras ne može da objasni zašto je ustao od mesta gde je sedeo, prišao glavnom ulazu crkve Panorama Citi u Los Anđelesu i počeo nekontrolisano da plače. "Perdon, perdon, perdon ...", molio je za oproštaj dok je na kolena pao čovek kome su njegovi članovi bande dali nadimak Satana.
"Bio sam ranjen, imao sam slomljene kosti, bio sam u zatvoru", rekao je ovih dana, nakon što se 20 godina posvetio Bogu i prihvatio ga. "Ali ništa od toga me nije rasplakalo. Osjećao sam se kao čovek bez suza, ali tog dana se dogodilo nešto snažno", kaže on.
"Ostali članovi bandi pričaju slične priče. Crkva - posebno evangelička pentekostalna crkva - uzela ih je pod svoje krilo i dala utehu, moleći se da se izvuku iz čvrstog zagrljaja kriminala. Zauzvrat, ulične bande su pustile takve ljude i poštovale njihovu odluku.
Postati aktivnim članom verske zajednice ostaje gotovo jedini način da neko pobegne živ i bez osvete iz zloglasne bande Mara Salvatruća, poznate pod nazivom MS-13. Prema procenama FBI-ja, MS-13 ima 30-50.000 članova, a još oko 10.000 rad van SAD-a, uglavnom u Meksiku i drugim zemljama Centralne Amerike. 2004. godine, FBI je osnovao specijalno odeljenje koje se bavilo samo krivičnim gonjenjem MS-13 i proširilo svoje operacije na El Salvador, Honduras, Gvatemalu i Meksiko, u saradnji s tamošnjom policijom. Od 2005. godine počele su akcije, što je rezultiralo 20.000 hapšenja, uključujući oko 3.000 članova MS-13.
Ali akcija je završila fijasko jer je kriminalna grupa nakon toga povećala svoje članstvo. Broj članova koji su napustili MS-13 i pridružio se crkvi nije tačno utvrđen i ne može se tačno pronaći, ali u nedavnom istraživanju Međunarodnog univerziteta Florida, u kome je učestvovalo skoro 1.200 članova bandi u zatvorima El Salvador, 58 odsto kaže da je crkva “najprikladnija organizacija za upravljanje programima rehabilitacije ".
Njihove priče o iskustvu sa religijom pokazuju jednu mogućnost za smanjenje uticaja MS-13 u SAD-u i drugim zemljama u kojima ona posluje. Banda vrši strašan teror i mnoge zločine, ali nakon tri godine proučavanja MS-13, došli smo do zaključka da se banda zapravo želi da se predstavi kao organizacija, a ne kao zločinačka grupacija, što je dobar mamac za nesigurne i neiskusne mladiće u ranjivim godinama.
MS-13 je nastao početkom 1980-ih kada se grupa izbeglica iz El Salvadora - bivši gerilski borci - okupila da slušaju muziku hevi metala, piju alkohol i puše marihuanu u centralnom LA-u. Kao i druge tzv bande 'stonera' - pušača trave, MS-13 se razvio u nasilnu grupu, delom zbog samoodbrane, delom zbog kriminalnih ambicija. Oni danas deluju u šest do sedam država, što postaje prvorazredan problem za nekoliko vlada, uključujući Trampovu administraciju koja je često davala lažne izveštaje o bandi. U međuvremenu, lokalne samouprave su proširile svoj uticaj na čitavu Kaliforniju, kao i na Teksas, Virdžiniju, Merilend i na kraju i na sam Vašington DC.
Predsednik Tramp, kao i nekoliko prethodnih predsednika, nastojao se da se bori protiv bande strožim zatvorskim kaznama i deportacijama, ali MS-13 postoji i razvija se već 40 godina. MS-13 je poput surogat porodice. Mladići im se pridružuju iz više razloga, ali uglavnom zato što su marginalizovani i nemaju jasnu viziju kako da se penju društvenim i ekonomskim lestvicama. U bandi pronalaze slične mladiće sa kojima se blisko povezuju, a smatraju da je banda njihov izvor zaštite. Članovi MS-13 nazivaju ovaj rukav "el barrio". "El barrio" ima mitsko značenje. Obvezujete se za nešto veće od sebe, ali bićete nagrađeni i poštovani, dobili ste grupni status, a drugi će vas tapšati po leđima ako im preti neko sa strane.
El bario je etos koji se može odnositi i na dobro i na zlo, uključujući ekstremno nasilje, agresivno kriminalno ponašanje, brutalne oblike društvene kontrole koji su doveli do hiljada mrtvih u SAD-u i na obalama Centralne Amerike. Crkva i bande su usko povezane društvene organizacije, mesta gde ljudi mogu da pronađu alternativnu porodicu koja zahteva duboke emocionalne i vremenske obaveze. Članovi crkve jedni druge zovu 'brat' i 'sestra', a poput članova bandi, očekuje se da paze jedni na druge, pružajući im posao, sklonište i hranu po potrebi. Crkve su takođe izuzetno patrijarhalne.
Mnoge evangeličke crkve nadmeću se sa bandama ne samo na duhovnom i emotivnom nivou, već i na praktičan način. Omogućavaju poslove i kontakte za posao, neformalne usluge brige o deci i pristup zdravstvenoj zaštiti. Možda je najvažnije da monopolizuju vreme svojih članova. Crkvene usluge pružaju se svake večeri ili gotovo svake noći i to se poklapa sa vremenima kada se očekuje da se poklapaju sa vremenima kada članovi bandi lutaju gradom. Ovaj prelazak na religiju sugeriše da moramo posvetiti jednaku količinu energije i ubeđenja da bismo stvorili alternativu obliku MS-13.
Kurir.rs/24 sata.hr
Foto: Profimedia