Najnovije istraživanje pokazalo je da vreme konzumiranja obroka može uticati na kardiometaboličko zdravlje žena, odnosno da je unos većeg broja kalorija nakon 18 sati povezan s lošijim zdravljem kardiovaskularnog sistema.
Nedavno sprovedena studija upućuje na to da konzumiranje obroka ranije tokom dana može doprineti gubitku kilograma, za razliku od jedenja kasnije tokom dana koje utiče na debljanje i usporava metabolizam.
Ranija istraživanja takođe su pokazala da kasniji obroci povećavaju markere upale koji su obično povezani s razvojem dijabetesa i bolesti srca, a neke druge studije, sprovedene na laboratorijskim miševima i ljudima, pokazale su da planiranje obroka u tačno određeno vreme može doprineti kontroli nivoa šećera u krvi, prenosi Medical News Today.
Negativan uticaj na zdravlje
Najnovije istraživanje, čiji su rezultati predstavljeni na kongresu Američkog Američkog udruženja za srce (AHA) u Filadelfiji, upućuje na to da konzumiranje veće količine kalorija u večernjim satima može negativno da utiče na kardiovaskularno zdravlje žena.
Glavni autor studije je dr Nour Makarem, naučna saradnica na Univerzitetu Kolumbija.
Makarem i njene kolege godinu dana su pratili dijetetske navike 112 žena prosečne dobi od 33 godine.
Istražili su kardiovaskularno zdravlje učesnica na početku studije i godinu dana kasnije uz pomoć programa "Life's Simple 7", koji čini sedam promenjivih faktora rizika koje je postavio AHA.
Kod ispitanica se pratio krvni pritisak, holesterol, šećer u krvi, fizička aktivnost, ishrana, telesna težina i pušačke navike. Na osnovu tih faktora naučnici su izračunali kardiovaskularni zdravstveni rezultat za svaku od njih.
Manje kalorija uveče smanjuje kardiovaskularni rizik
Studija je pokazala da su učesnice koje su konzumirale više kalorija nakon 18:00 sati bile sklonije lošijem kardiovaskularnom zdravlju.
Naime, kod onih koje su veću količinu hrane unosile kasnije, kardiovaskularni rizični faktori su se pogoršavali. Uočen je porast krvnoga pritiska, nivoa šećera u krvi, kao i telesne težine. Zapravo, za svakih jedan posto porasta unosa kalorija nakon 18:00 sati u istoj meri je opadao rezultat njihovog kardiovaskularnog zdravlja.
"Dosad se pristup načinu života, kada je u pitanju prevencija srčanih bolesti fokusirao na to šta jedemo i koliko jedemo.
Ovi preliminarni rezultati ukazuju na to da osobe koje vode računa o vremenu i broju kalorija kada su u pitanju večernji obroci, doprinose smanjenju rizika od srčanih bolesti", rekla je dr Makarem i dodala kako bi, da bi rezultati bili pouzdaniji, trebalo da se sprovedei dodatna studija na većem uzorku i među različitim populacijama žena.
Kurir.rs/Foto: Profimedia