NATAŠA STANISAVLJEVIĆ ZA KURIR: Svaki dan se borimo da žene ne trpe nasilje
Dela: Neophodno je da se nasilje u porodici prijavi jer tako nekome možemo da spasemo život. Nasilje nije privatna stvar, kaže sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda
Nataša Stanisavljević, sekretarka za socijalnu zaštitu Grada Beograda, u intervjuu za Kurir kaže da je uspostavljen efikasan sistem socijalne zaštite koji pruža pomoć i podršku svim građanima kojima je to potrebno. Ističe da je jako ponosna zbog otvaranja dva najsavremenija objekta za pružanje usluga socijalne zaštite u ovom delu Evrope.
- Prihvatilište za decu Beograda, kao i objekat „predah smeštaj“, dva su projekta koja bih izdvojila. Novo Prihvatilište za decu Beograda jedan je od najvažnijih i najlepših projekata koje smo sproveli. Od 1958. godine do sada je zbrinuto više od 70.000 dece, a zahvaljujući zalaganju Grada obezbeđen je novi prostor od 1.700 kvadratnih metara.
Opremljen je u skladu s najvišim standardima, a namenjen je zbrinjavanju dece i mladih koji se nađu u kriznim situacijama. Vredno smo radili poslednje četiri godine kako bismo deci Beograda kojoj je naša pomoć najpotrebnija omogućili najbolje uslove, na koje su čekali preko 20 godina.
Grad Beograd smatra značajnim razvijanje dnevnih usluga socijalne zaštite, jedna od njih je i „predah smeštaj“, ona se od aprila ove godine pruža u okviru Centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa smetnjama u razvoju, čiji je osnivač Grad Beograd.
- Kakvi su planovi za narednu godinu?
- Poslednjih pet godina uspeli smo znatno da podignemo nivo socijalne zaštite za najranjivije stanovnike Beograda. U 2020. otvaramo dva nova kluba za najstarije sugrađane, završavamo renoviranje dva centra za socijalni rad u koja nije ulagano decenijama, završavamo izgradnju novog dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju u Lazarevcu, pokrećemo uslugu pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju, nastavljamo sa svim postojećim uslugama i pravima i, što je najvažnije, sva naša prava se isplaćuju na vreme, bez ijednog dana čekanja.
- Koje su prepreke i izazovi kad je reč o položaju žena u srpskoj prestonici?
- Položaj žena u Srbiji je znatno poboljšan. Svaki dan se borimo da žene ne trpe nasilje, da budu vidljivije u društvu i plaćene jednako kao i muškarci za isti rad. Naš cilj jeste stvaranje Srbije u kojoj će jedino merilo uspeha biti rad i postignuti rezultati za položaj u društvu, a ne to da li ste muškarac ili žena! Jedina smo zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti, on pokazuje da smo u tom pogledu bolje pozicionirani od zemalja u regionu, mi smo na 24. mestu od 167 zemalja na svetu (Hrvatska je na 32. mestu, Severna Makedonija na 37, Crna Gora na 40, a BiH na 56). U Beogradu smo uveli rodno budžetiranje, a podaci pokazuju da su to upravo tipovi usluga koji na najbolji način daju podršku ženama. Kad je reč o ženama korisnicama usluga, podaci pokazuju da one čine u proseku 65 odsto korisnika, pri čemu njihova zastupljenost varira u zavisnosti od vrste usluge. Najdominantnija zastupljenost žena korisnica je u usluzi pomoć u kući, koju koriste 8.872 žene, što čini 76 odsto ukupnog broja korisnika ove usluge. Slična je situacija i s domskim smeštajem za odrasle i starije, u kom žene čine 66 odsto ukupnog broja korisnika.
- Jedna od gorućih tema je nasilje nad ženama. Postoji li mehanizam da se ono spreči?
- U Srbiji postoji veoma dobro uređen normativni osnov. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici usvojen je pre tri godine, a u prvih 27 meseci primene prijavljeno je 109.000 slučajeva. Neophodno je da se nasilje u porodici prijavi, jer tako nekome možemo da spasemo život. Nasilje nije privatna stvar i neophodno je da svako od nas ko ima saznanja da se negde nasilje dešava to i prijavi!
- Šta je vaš sekretarijat konkretno uradio?
- Usluga prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja u porodici koja se pruža u okviru Sigurne ženske kuće u sistemu je socijalne zaštite Beograda,a finansira je Sekretarijat za socijalnu zaštitu. Usluga smeštaja u prihvatilište obezbeđuje se za žene i decu žrtve nasilja u porodici, i to za 30 korisnika dnevno, na teritoriji Grada Beograda, za šta Grad mesečno izdvaja oko 1,7 miliona dinara, godišnje oko 22 miliona dinara. Takođe, povećali smo davanja za žene koje su žrtve nasilja u porodici, ona iznose 25-70% neto zarade u Gradu Beogradu, u zavisnosti od toga da li je korisnica s decom ili bez njih.
- Koliko Beograd ide u korak s razvijenim svetom kad je reč o rodnoj ravnopravnosti?
- Rodna ravnopravnost u Srbiji svakako nije samo deklarativna - imamo uspostavljene brojne rodne mehanizme, zakonodavni okvir, svakodnevno se puno radi na unapređenjima u ovoj oblasti. Izveštaj Saveta Evrope u pogledu unapre|enja rodne ravnopravnosti, odnosno uravnoteženom učenju žena i muškaraca u odlučivanju za protekle tri godine, objavljen krajem 2017. godine, bio je veoma pozitivan. Nalazi Saveta Evrope pokazali su da Srbija prednjači u odnosu na velčinu evropskih zemalja kad je u pitanju učešće žena u javnom i političkom životu, s obzirom na to da u parlamentu imamo 34,4% žena, a evropski prosek iznosi 25,6%. Da se podsetimo i da je Srbija šesta zemlja u Evropi po procentu žena koje su uključene u rad parlamenta, da Srbija ima `enu predsednicu Vlade, ženu predsednicu parlamenta, ženu guvernera, četiri žene su članice Vlade Srbije, što je znak da su žene podjednako sposobne kao i muškarci da vode svaku instituciju.
U gradskoj upravi Beograda od 1.985 zaposlenih čak 1.217, ili 61%, pripadnice su lepšeg pola. Beograd je jedan od prvih gradova koji ima uspostavljen savet za rodnu ravnopravnost jer se sistemski i međusektorski borimo za društvo jednakih šansi u kome svako ima jednaka prava.
Kurir.rs / S. Mališić
Foto: Ana Paunković