Ujedinjene nacije zvanično su proglasile 25. novembar Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest javnosti o ovom društvenom problemu koji ima višestruke posledice kako po samu žrtvu nasilja, tako i po celokupno društvo.
11.29 - Zaključak je da žene nikako ne treba da trpe nasilje.
11.25 - Nela Kuburović: Besplatna pravna pomoć za žene žrtve nasilja je sada dostupna svima koji osete nesigurnost. Počela je i kontrola rada tih odeska. Ne sme se niko vratiti sa uveravanjem da tako nešto u opštini ne postoji.
11.17 - Ivana Soković: Dunav osiguranje je kompanija koje je puno dobila zapošljavanjem žena iz sigurne kuće, jer su one vrhunske radnice.
Pored ovog projekta, mi obnavljamo vrtiće i škole, pomogli smo i jednu školu gde idu deca sa posebnim potrebama.
Sarađujemo sa mnogim udruženjima koje pomažu ugroženim kategorijama od kojih je jedna žene žrtve nasilja u porodici.
11.09 - Vesna Stanojević: Svedoci smo različitih priča, ali je bit ista, odnosno slična. Često žene imaju istu priču kad ih pitate zašto su trpele nasilje. Odgovori su da nemaju podršku, a imaju decu.
Tako se prave kardinalne greške. To su zaista samo izgovori za nemanje hrabrosti. Ukoliko majke zaista žele da zaista zaštite svoje dete one treba da ih sklone od nasilja, kako se ne bi traumirali.
Ima slučajeva i da deca ne podržavaju svoju majku, tada se žene vrate nasilniku, jer požele da mu poveruju kako sve može ponovo i drugačije, ali nikada ništa nije drugačije. Nasilje se ponavlja.
Kada bi se žene adekvatno zaposlile, žene bi morale da prihvate i veće odgovornosti za drugim aspektima, a to znači da su se pokrenule iz temelja.
11.03 - Nataša Stanisavljević: Prevencija nasilja jeste u Srbiji ekonomsko osnaživanje. Ipak, i prijava nasilja i ekonomsko osnaživanje zahteva podršku.
Jedan novi projekat za sledeću godinu je razmatranje problema žena van Sigurne kuće. Potrebno im je savetovalište, gde se može potražiti psihosocijalna podrška za probleme sa kojima se suočavaju nakon rešavanja problema nasilja.
Bitan je rad sa ženama kako se nasilje ne bi ponavljalo. Postoji i rad sa počiniocima nasilja.
Šta se dešava sa ženama kada izađu iz Sigurne kuće? Tada nastupaju društveno odgovorne kompanije koje mogu da im pruže šansu i da im daju najveću ekonomsku pomoć. Tada nastupa osamostaljivanje i manja je verovatnoća da će se žrtva vratiti nasilniku.
10.58 - Irena Vujović: Treba širiti svest o nasilju i samom pojmu nasilja. Razvijati različite programe i projekte kako bi žene u što većem broju učestvovale u krojenju sopstvenog puta.
Važno je što više žena animirati da se osamostale, pogotovo ekonomski, te pozivamo sve žena da nam se priključe i pre nego što potencijalno postanu žrtve nasilja.
10.51 - Nela Kuburović: Nekada smo se više bavili nasilnicima i kaznenom politikom. Ipak, sada se svest raširila i bavićemo se drugačije ovim problemom. Posebnu pažnju ćemo posvetiti žrtvama.
Izricanje hitnih mera obuhvata individualni rad sa ženama. Prave se planovi kako da se podrži žrtvama, određuje se set mera kako bi ostvarile svoja prava.
Ne treba zanemariti ni žrtve koje nisu žene, već ćerke ili majke. Problemi u porodici su složeni i time se treba dublje baviti.
10.48 - Ivana Soković: Društveno odgovorne kompanije se uključuju u ovakve akcije i podržavaju rešavanje problema. Jedna od kompanija koje su se priključile borbi protiv nasilja nad ženama i borbi za rodnu ravnopravnost. Naša kompanija je uradila dve najbitnije stvari još pre dve godine. Dve žene smo zaposlile u kontakt centru. Tokom ovog meseca imamo obuku još jedne žene iz Sigurne kuće.
Nadamo se da smo dovoljno doprineli da se žene ekonomski osamostale i da se nikada neće vratiti nasilnicima.
Polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja uključuju ozbiljan sistematski pregled.
10.37 - Vesna Stanojević: Od 2013. Sigurnu kuću finansira Grad Beograd. Sada više nismo svedeni na dobru volju pojedinaca.
Nažalost Sigurne kuće u Srbiji su prepune. Danas je 20 godina otkako su Unedinjene nacije uvele obeležavanje dana borbe protiv nasilja nad ženama.
Rodna ravnopravnost je sada vidljivija u Srbiji, pa daleko lakše funcionišemo. Nekada nasilje u porodici nije bilo prijavljivano, a danas se više žene ne upućuju na ćutanje i trpljenje, a to je najvažnije.
Žene se lakše odlučuju na Sigurnu kuću, a zatim nam sledi osnaživanje i ekonomsko osamostavljivanje kako bi one mogle da nastave da žive samostalno.
Važno da shavatimo da nasilje nije pojedinačni problem, niti privatni problem, to je društveno pitanje. Edukovati i žene i decu.
10.31 - Nataša Stanisavljević: Položaj žena kao korisnica usluga u sistemu socijalne zaštite je produkt kontinuiranog rada. Borba protiv nasilja u porodici je nešto čime se bavimo cele godine.
Pružamo konkretnu podršku žrtvama nasilja kroz socijalnu zaštitu.
U prvih devet meseci je prijavljeno preko 3.900 nasilja nad ženama. Centar za socijalni rad je evidentirao do sada više od 10.000 žrtava.
54 odsto korisnika socijalnih prava i usluga socijalne zaštite su žene. Inseks rodne ravnopravnosti i budžetiranje nam ukazuje kako treba da kreiramo usluge socijalne zaštite.
10.22 - Irena Vujović: Savet za rodnu ravnopravnost je formiran 2015. godine, a prvi cilj je bio da se umrežimo sa institucijama kako bi se adekvatno pomoglo ženama.
Savet je upravo akcentovao dve stvari - nulta tolerancja na nasilje nad ženama, i ekonomsko osnaživanje žena.
Često se žene suzdržavaju od bega od nasilnika jer nisu ekonomski nezavisne i nemaju znanje kako da nastave dalje. Zazto su na svim opštinama otvorili centri za savete kako bi se žene ohrabrile i edukovale.
Žene su skupile hrabrost da nasilje prijave da bi spasile svoj život. Veliki broj žena na javnoj sceni je počelo otvoreno da priča otvoreno o privatnim problemima, pa su žene shvatile da mogu da uzmu život u svoje ruke.
Edukacija o ekonomskom osamostaljivanju je obuhvatala prekvalifikacije i dokvalifikacije žena.
Važno je da rodna ravnopravnost više nije deklarativna. Srbija jedina žena oizvan EU koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti kako bismo u svakom momentu videli gde smo i kako napredujemo.
10.14 - Nela Kuburović: Zakon o srpečavanju nasilja nad ženama upućuje da je najvažnije preduzimanje sistemskih mera da bi žene zaštitili. 140 lica osuđeno za nasilje.
Žene sada veruju institucijama, ali im treba još ohrabrenja.
Važno je prijavljivati situacije i koje izgledaju kao da će do nasilja doći. To bi bila prevencija.
Radilo se na edukaciji i širenju svesi sistemskih radnika o nasilju, prepoznavanju slučajeva i procesuiranju nasilnika.
Nasilje ne eskalira u Srbiji, već su žene ohrabrene da ga prijave jer veruju institucijama.
10.12 - Jasmina Antonijević Milošević - Kako možemo kao društvo da reagujemo da zaštitimo osetljive grupe od nasilja? Kako žene da zaštitimo od nasilja?
10.11 - PANEL DISKUSIJA
Učesnici: Nela Kuburović, ministarka pravde RS, Irena Vujović, predsednica GO Savski venac i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu i članica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, Vesna Stanojević. koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu, Ivana Soković, članica Izvršnog odbora kompanije "Dunav osiguranje".
Moderatorka: Jasmina Antonijević Milošević, AMG.
10.05 - Počela konferencija o nasilju nad ženama NIJEDNA VIŠE
Statistika pokazuje da u svetu oko 70 odsto žena doživi neki vid nasilja od strane muškaraca. Žene u Srbiji su najčešće žrtve fizičkog i psihičkog nasilja od strane bivših i sadašnjih partnera. Iako se normativni okvir konstantno unapređuje, a broj prijava nasilja u porodici i partnerskim odnosima konstantno raste, stepen rodno zasnovanog nasilja u Srbiji je i dalje visok i zahteva kontinuirani i još snažniji sistemski odgovor države i celokupnog društva.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka svetske kampanje "16 dana aktivizma", u cilju širenja svesti domaće javnosti o nasilju nad ženama, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Gradske uprave Grada Beograda u saradnji sa UG "Amikus" i "Adria Media Groupom" organizuju današnju konferenciju.
Pratite uživo konferenciju "NIJEDNA VIŠE“, direktno iz svečane sale Skupštine grada Beograda. Na konferenciji govore: Nela Kuburović, ministarka pravde RS, Irena Vujović, predsednica GO Savski venac i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu i članica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, Vesna Stanojević. koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu, Ivana Soković, članica Izvršnog odbora kompanije "Dunav osiguranje", dok će moderatorka biti Jasmina Antonijević Milošević iz "Adria Media Groupa".
(Kurir.rs)