Teški sovjetski tenk KV-1 mogao je da se nosi sa većinom nemačkog naoružanja, ali su loše tehničke karakteristike bile njegova Ahilova peta u Drugom svetskom ratu.
1. Tek kada su pokrenuli operaciju „Barbarosa“ Nemci su shvatili da Crvena armija ima tenkove kojima oni ništa ne mogu. KV-1 je bio nepobediv. On je mogao da odoli većini naoružanja koje je posedovao Vermaht.
2. Teški tenk KV-1 je dobio ime po sovjetskom narodnom komesaru (ministru) za odbranu, maršalu Klimentu Vorošilovu. Napravljen je neposredno pred početak sovjetsko-finskog rata u kome je imao „vatreno krštenje“. Ovaj tenk se efikasno suprotstavio finskim protivtenkovskim oruđima i artiljeriji, ali je njegov top kalibra 76 mm bio beskoristan u borbi protiv neprijateljskih bunkera.
3. Kada su trupe Vermahta ušle na sovjetsku teritoriju suprotstavilo im se preko 400 tenkova KV-1. Ove ruske „monstrume“ ili „utvare“ (kako su ih Nemci nazivali) nisu mogli da unište ni nemački tenkovi ni njihova protivtenkovska artiljerija. Jedino rešenje je bilo da se tenkovi KV-1 puste da priđu bliže od 500 metara, ali to je bilo ravno samoubistvu.
4. U borbi protiv tenkova KV-1 najjefikasnija su bila protivvazduhoplovna oruđa kalibra 88 mm. Ona su mogla da izađu na kraj sa „utvarama“ sa veće udaljenosti. Drugi efikasan, ali prilično komplikovan način borbe protiv ovih tenkova bilo je izbegavanje direktnog sukoba sa njima i angažovanje avijacije.
5. U ranim fazama rata bilo je mnogo epizoda u kojima su posade tenka KV-1 učinile pravi podvig. Na primer, u junu 1941. blizu litvanskog grada Rasejnjaj jedan takav tenk je ušao u okršaj sa celom nemačkom Šestom tenkovskom divizijom. On se iznenada pojavio u neprijateljskoj pozadini i ostao bez goriva. Stajao je gde se zatekao, presekavši tako sve komunikacije i kretanje transporta nemačke divizije. Uništio je 12 kamiona za snabdevanje i nekoliko protivtenkovskih oruđa kalibra 50 mm, što je paralisalo neprijatelja cela 24 časa. „Ruski monstrum“ je odbio sve napade, a uništen je tek kada su ga Nemci gađali iz protivvazduhoplovnog topa kalibra 88 mm.
6. I pored svega, tenku KV-1 nije bilo suđeno da postane najbolji tenk Drugog svetskog rata. On je imao odličan oklop, ali je tehnički bio vrlo nepouzdan. Konstrukcija mu je bila sirova i nedovršena, imao je transmisiju lošeg kvaliteta i vrlo loš filter za vazduh, tako da mnogi ovi tenkovi nisu ni stigli do fronta, a već su bili pokvareni. Pojedine posade su bile prinuđene čak i da napuste svoj pokvareni tenk.
7. Ogromni tenkovi KV-1 su bili prava opasnost za puteve i mostove. Kud prođe grdosija teška 45 tona, tuda često više nije mogla da prolazi ostala vojna tehnika.
8. Sovjetski konstruktori su pokušali da otklone sve te nedostatke tako da se u proleće 1942. godine pojavila modernizovana verzija KV-1S. Ovaj tenk je bio nešto lakši (samo 42,5 tona) i imao nešto tanji oklop sa strane (60 mm umesto 75 mm). I pored tih „olakšanja“ i dalje je bio neprobojan za neprijateljska oruđa, a kretao se brže. Na putu je razvijao brzinu od 45 km/č (dok se stariji model kretao 35 km/č). Bio je i pouzdaniji jer mu je poboljšana transmisija.
9. Ispostavilo se, međutim, da su svi ti pokušaji uzaludni. Vermaht je krajem leta 1942. počeo masovno da koristi svoje teške „Tigrove“ tako da je sovjetski tenk KV u tom trenutku već zastareo. Naime, u jednoj kratkoj borbi kod Lenjigrada tri „Tigra“ su lako i bez gubitaka uništila deset tenkova KV-1.
10. Proizvodnja tenka KV (tačnije njegove poslednje modifikacije KV-85, sa topom kalibra 85 mm) obustavljena je 1943. godine. Tako je tenk Klimenta Vorošilova ustupio mesto novom tenku Josifa Staljina (IS). IS je bio najbolje oklopljeni i najubojitiji teški tenk koji su posedovali saveznici u Drugom svetskom ratu. Takozvani „lovac na mačke“ („Pantere“ i „Tigrove“) bio je oružje kojim je konačno dotučena nacistička Nemačka.
Kurir.rs/Russia beyond
Foto: Screenshot