BEOGRAD - Ode dinar, ode inflacija!
Dinar je danas zabeležio rekordno nisku vrednost prema evru, srednji kurs iznosi 118,55 dinara. U isto vreme inflacija je dostigla 5,5 odsto i za pola godine približila se gornjoj granici dozvoljenog odstupanja od 5,75. To znači da su građanima prihodi smanjeni, a troškovi povećani zbog poskupljenja.
Najodgovorniji za inflaciju, a dobrim delom i za kurs, jeste Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije, uveravaju ekonomski stručnjaci.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da banke namerno podižu kurs krajem meseca da bi što više naplatile preko rata kredita. On navodi da politika ciljane inflacije, s kojom se hvali NBS, donosi neviđene zarade bankarima, na štetu privrede i građana.
- Banke pod plaštom nesigurnih plasmana privredi izbegavaju da je kreditiraju. U saradnji s NBS zarađuju enormne iznose novca prodajom hartija od vrednosti, a zatim, prodajući evre privredi i stanovništvu po višem kursu takođe zarađuju. Kao završni čin te dinare ubacuju u kupovinu državnih obveznica s prinosom 13 do 15 odsto - objašnjava Milićević.
Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza investa“, ističe da je dobro što je poznata nova vlada, ali da su za smirivanje kursa potrebni konkretni potezi, koji će ohrabriti ulagače.
Na pitanje da li guverner može da uradi nešto, Gujančić odgovara da se on pridržavao zacrtanih ciljeva, dok ostaje otvoreno pitanje da li treba voditi takvu monetarnu politiku.
- Možda je popuštao velikim izvoznicima, jer njima odgovara da dinar što manje gubi na vrednosti - dodaje on.
Šoškić: Dinar je bio prejak
Veštačko jačanje dinara početkom 2000-ih i „evroizacija“ neke su od ključnih ekonomskih grešaka, ocenio je guverner Šoškić, prenosi Beta. On je naveo da je 2001. i 2002. inflacija bila 96,44 odsto, a dinar je izgubio na vrednosti prema evru 3,7 odsto.
- Laički rečeno, dinar je veštački bio prejak - naveo je on.
- Proizvodi napravljeni u Srbiji postali su skupi i na domaćem i na stranim tržištima, čime je direktno smanjena konkurentnost naše privrede, i to je podsticalo usluge i uvoz, a manje proizvodnju i izvoz - naveo je on.
Rast inflacije
april 3%
maj 4%
jun 5,5%