Tesa Hansen Smit, studentkinja iz Kalifornija odlučila je podeli svoju priču o neobičnoj alergiji - na vodu.
Svako tuširanje, znojenje ili plakanje uzrokuje joj bolan osip. Alergija na vodu (Aquagenic urticaria) je vrlo retka dijagnoza koja pogađa manje od 100 ljudi u svetu, a ova 21-godišnjakinja jedna je od njih.
Osip, migrene i temperatura pojave se samo nekoliko minuta nakon što Tesa dođe u kontakt s vodom. Sve to sprečavalo je da se obavi sportom i fakultetskim obavezama jer ako se oznoji i najmanje, koža postaje crvena i počinje da je svrbi. Hansen se tušira svega dva puta mesečno, a čak i gutljaj vode je nekoliko neprijatnih sekundi za njeno telo.
"Jako je teško živeti sa ovom dijagnozom, alergična sam na sopstvene suze, pljuvačku i znoj. Moram da se čuvam od vrućina i sportskih aktivnosti jer inače dolazim na fakultet sa migrenom, temperaturom i osipom, a jako mi je teško da se koncentrišem kada imam te simptome."
"Patim od upale mišića i mučnina koje su uzrokovane hranom koja sadrži vodu kao što su voće i povrće. Čak i pijenje vode ima posledice na jezik."
Ovu dijagnozu Tesa je dobila sa 10 godina, a prvi simptomi pojavili su se sa 8 kada je nakon svakog tuširanja i kupanja dobila osip. Njeni roditelji posumnjali su na alergiju na sapun ili šampon koji je koristila.
"Moja mama je doktorka, pa je odmah imala teorije šta bi mogao da bude uzrok osipa. Malo po malo prestala sam da koristim proizvode kako bih otkrila na koji sam alergična."
"Kako bi se osip smanjio, pila sam tablete za alergiju i pomogle su, ali ova bolest postaje sve gora s godinama tako da tablete više nisu delovale."
Tesina majka otkrila je da je ovo redak poremećaj za koji nema baš puno rešenja. Tesa sada uzima devet tableta antihistaminika na dan kako bi simptome svela na minimum.
"Aquagenic urticaria često je i borba sa umom - teško je uzimati toliko tableta svaki dan znajući da bolest neće nestati skroz. U jednom periodu pila sam ih čak 12 u jednom danu. Trenutno ne postoji lek i nikada neću biti bolje, a teško je pomiriti se s tim."
S obzirom na svakodnevne obaveze koje ima Tesa sebi ne možeda dopusti da joj bolest kontroliše život.
"Uvek sam bila odlučna u tome da budem samostalna i napustim svoj grad zbog fakulteta. Trudim se da razmišljam na način da je neki dan bolji, neki gori. Ako mogu da provedem dosta vremena s ljudima koje volim bez da mi se simptomi pojave, to doživljavam kao pobedu."
Kurir.rs/Večernji/Foto: Printscreen/Facebook