Američku pevačicuKaren Karpenter VH1 je proglasio za jednu od 100 najvećih žena rock'n rolla, Rolling Stone ju je uvrstio u svojih "100 najboljih pevača svih vremena", a muzički kritičari su govorili da je definitivno jedna od najboljih ženskih pevačica svih vremena po svojim glasovnim mogućnostima.
Osim toga, Karen je inspirisala Madonu i Šeril Krou, a Elton Džon je za nju rekao da "ne zna nikoga ko bolje peva". Ipak, to joj nije pomoglo da u sebi prelomi i pronađe volju za život, pa je preminula kada je imala samo 33 godine.
Karen karpenter je rođena 2. marta 1950. u obalnom gradu Nju Hejvenu, Konektikat. Baš kao i njen stariji brat Ričard Karpenter, Karen je od najranijeg detinjstva pokazivala interesovanje za muziku. Dok je Ričarda privlačio klavir, Karen je volela da peva i svira bubnjeve. Osnovala je bend koji se zvao "Two Plus Two" sa drugovima iz srednje škole, ali upravo je sa bratom, pod imenom "The Carpenters", uživala u uspehu probijanja na muzičku scenu.
Sa Ričardovim izvanrednim veštinama sviranja i pisanja pesama, u kombinaciji s Kareninim zapanjujuće snažnim i lepim glasom, Karpenterima nije trebalo dugo da uspeju. Tako su 1969. potpisali ugovor s kućom "A&M Records" i "žarili i palili" 70-ih godina. Ipak, u pozadini priče vrebala je mračna bolest s kojom se Karen borila.
Uprkos svemu, prodali su preko 100 miliona ploča i imali 17 hitova.
Prva slavna žrtva anoreksije
Karen je naime imala težak oblik anoreksije nervoze, poremećaja u ishrani zbog kojeg je drastično gubila težinu odbijajući hranu i narušavajući sopstveno zdravlje.
Već u tinejdžerskim godinama vodila je borbu sa hranom, umišljajući da je predebela i podvrgavajući se raznim rigoroznim planovima ishrane. Prvo je držala tada popularnu Stilman dijetu, koja se sastojala od velike količine proteina i malo ugljenih hidrata, izbacujući iz ishrabne sve masno i slatko.
Zbog toga je apala na 50-ak kilograma, s kojima je u početku bila zadovoljna. Istovremeno, poznavatelji njene porodične situacije su za njeno nezadovoljstvo izgledom krivili loš odnos s majkom, koja je bila vrlo zatvorena i kritična osoba.
Karen je žudela za njenom pažnjom, ali nažalost želja joj se nikad nije ispunila, pa čak ni velik muzički uspeh nije naveo njenu majku da "smekša" svoj pristup deci.
Nisu znali ništa o "novoj bolesti"
Novi momenat za Karen dogodio se kad je 1973. ugledala fotografiju sebe na pozornici i zaprepastila se, navodno šokirana svojom "debljinom". Danas je jasno da je to klasičan primer telesnog dismorfijskog poremećaja u kojem pojedinci mogu postati opsednuti određenim aspektima svog fizičkog izgleda i videti sebe na načine koji se ne podudaraju sa stvarnošću. U to vreme se, međutim, malo znalo o mnogim poremećajima ishrane.
Odlučila je da zaposli ličnog trenera i promeni ishranu, ali na kraju je izgledala teže jer je počela da dobija mišiće. Želela je da bude mršavija pa je otpustila trenera i pokrenula sopstveni program mršavljenja. Nije trebalo dugo da kilogrami počnu da nestaju, a pre toga, Karen je bila teška samo 40-ak kilograma. Bila je vidno krhka pa su obožavatelji neprestano izražavali zabrinutost oko njenog zdravlja.
Hodajući kostur
Njen menadžer Šervin Baš bio je prestravljen kada ju je ugledao - bila je hodajući kostur. Krila se ispod brojnih slojeva odeće, ali je na pozornici nastupala u uskim pantalonama. Trenutak njenog izlaska na binu bio je i trenutak kolektivnog čuđenja publike - doslovno se čuo uzdah zabrinutosti kada bi je ugledali.
Njeni prijatelji nisu znali šta da rade, Karen je uvek bila snažna za druge, posebno kada je njen brat postao zavisnik o antidepresivima, ali je ona odbijala da prizna da je njena mršavost posledica bilo čega drugog. U restoranima je Karen gurala hranu na tanjiru ili je molila prijatelje za stolom da probaju njen obrok, pretvarajući se da toliko uživa ili da je toliko ukusno da drugi moraju probati.
Anoreksija je bila nova bolest, koju još niko nije umeo da prepozna ili leči, a prijatelji obolelog nisu znali kako da se nose sa time. Karen je ipak odlučila da potraži pomoć pa je otišla kod njujorškog psihoterapeuta Stivena Levenkrona, ali su te posete bile povremene i neučinkovite.
Ništa od bračne sreće
Uprkos tome što je gubitak kilograma katastrofalno uticao na njeno zdravlje, ona je oduvek želela decu. Upoznala je 1980. godine zgodnog prodavca nekretnina Toma Burisa, a par se nakon dva meseca veze venčao.
Već je i brzinska svadba bila čudna za ljude koji su poznavali Karen, a potom je usledio novi šok - pevačica je saznala da je Tom imao vazektomiju pre nego što ju je upoznao. Nije to želeo da joj kaže, iako je znao koliko želi decu. Ponudio joj je da ode na reverzibilnu operaciju, ali je ona izgubila poverenje u njega pa je otkazala venčanje.
Ipak, tome se suprotstavila njena majka Agnes, rekavši joj da su svi već pozvani kao i da je sve plaćeno i da ne može otkazati. Karen se pokorila, a brak je bio katastrofa.
Postalo je očigledno da je on bio lovac na bogatstvo koji joj se lažno predstavljao skupim odelima i automobilima koje je iznajmljivao. Trošio je njen novac nemilosrdno, tražeći svote od 50 hiljada dolara da mu odjednom da, sve dok u potpunosti nije ostala bez svoje ušteđevine.
Bio je okrutan i grub prema njoj, nazivajući je "vrećom kosti".
Karen je pronašla nove načine za skidanje kilograma. Uzela je ogromne količine laksativa - 80 do 90 tableta na noć. Bila je i na lijekovima za štitnjaču kako bi ubrzala metabolizam, usprkos činjenici da je imala štitnjaču koja normalno funkcionira. Još je vježbala u svojoj svakodnevnoj šetnji do ureda psihijatra Levenkrona, za kojeg se kasnije ispostavilo da uopće nije pravi liječnik.
Nakon nekoliko meseci terapije, Levenkron je pozvao Karenine roditelje i Ričarda na porodični sastanak, gde je trebalo da joj daju do do znanja koliko je vole. Ričard joj je spremno rekao, ali Agnes, za čijom je ljubavlju Karen stvarno žudela to nije učinila, rekavši psihijatru kako se " u njihovoj porodici tako stvari ne rade".
Početak kraja
Kad je primetila sve češće lupanje srca, Karen je primljena u bolnicu gde su joj dali infuzije za dehidraciju i hranili je kroz cev.
Dobila je na težini, prestala viđati Levenkrona i vratila se u Kaliforniju. Do 1982. godine Karen je bila fizički i emocionalno iscrpljena. Jednom ju je sluškinja zatekla kako spava na podu svoje garderobe.
Dana 4.veljače iste godine Agnes je pronašla Karen golu, s licem prema dolje u svojoj garderobi, mrtvu. Imala je samo 32 godine.
Umrla je od trovanja lekovima. Lek koji je uzela, koristi se za izazivanje povraćanja u slučajevima predoziranja, a Karen ga je koristila kao još jedan način kontrole svoje težine. Nije bila svesna njegove nuspojave da polako uništava srčani mišić pa ga je uzimala svakodnevno.
Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia