SAZNAO KO MI JE OTAC, PA SE TRUDIO DOK ME NIJE OŽENIO! Nije mu dugo trebalo da pokaže PRAVO LICE, brak nam je bio PAKAO
Kad pogledam unazad, sada sa ove distance vidim sve znakove koji su ukazivali na to da me moj bivši muž ne gleda kao ženu sa kojom želi porodicu i budućnost već kao zlatnu koku, piše australijanka Loli Bar za "Whim.com", a njenu ispovest prenosimo u celosti.
"Upoznali smo se u kući moje sestre u Gold Koustu u Australiji. Moj otac je bio bogat čovek i kupio je mojoj sestri stan na samoj plaži. Moj budući suprug Din bio je prijatelj njenog dečka. Oboje su voleli da misle da su neki preduzetnici, ali to je bila vrlo nategnuta istina. Raduckali su nešto, istina, samo su naduvali stvar preko svake mere i predstavljali se uspešnijim nego što to zaista jesu. Tad to nisam znala. Međutim, godinama nakon razvoda i nakon što je odrao mene i mog oca, moja sestra mi je rekla šta je Din rekao prvi put kada je video njen stan. Stajao je na balkonu, gledao u okean i izjavio: "Ovaj stan je fenomenalan. Imaš li ti sestru?".
Naravno, kako to život ume da uredi, sestra, odnosno ja, uskoro se i pojavila.
Od trenutka kada sam se pojavila u stanu, Dinova misija bila je da me potpuno šarmira. Ja sam imala 29 godina, on je bio razvedeni 36-godišnjak. Din je dobro izgledao. Nosio je skupa odela i vozio Audija. Uglavnom, posle izvesnog vremena, počeli smo da se zabavljamo. Nije bio baš moj tip - ja sam se uvek ložila na "loše momke", ali sam se tešila da postajem zrelija pa mora da mi se sada dopada ovaj smiren i stabilan čovek. Kasnije ću saznati koliko sam se prevarila.
Nedelju dana nakon što smo počeli da se zabavljamo, spremio je večeru kod sebe da me predstavi svim svojim prijateljima, a onda pred njima izvukao gitaru i otpevao dve pesme koje je napisao za mene. Bilo je toliko neprijatno da sam otrčala u kupatilo, uverena da ću povratiti.
Njegovo insistiranje na tome da sam ja ona prava me je gušilo toliko da sam rešila da raskinem. Preterivao je u svemu, a jedva da smo se poznavali. Međutim, kada sam mu rekla da bih da raskinem, ubedio me je da silno grešim i da treba da nam pružim šansu. Na kraju sam samu sebe uverila da sam toliko oštećena da ne dozvoljavam sebi da me neko voli i da treba da pustim Dina u svoj život.
Dok smo se upoznavali, ohrabrivao me je da mu pričam o svojoj prošlosti, o svom detinjstvu, porodici, nesigurnostima i svim tajnama. Meni je poverio svoju verziju života u kojoj je, naravno, fenomenalan. Dakle, ubola sam premiju. Slagali smo se i oko toga kako ćemo živeti: on će raditi, a ja ću odgajati decu i biti domaćica.
Nikad mi nije ni prošla kroz glavu mogućnost da mu se dopadam jer mi je porodica bogata. Niko od mojih nikad me nije ni upozoravao da pazim na takve muškarce. Morala sam da saznam na svojoj koži da postoje i muške sponzoruše.
Iako sam se zaljubila u njega, nešto me je stalno kočilo. Ignorisala sam tu kočnicu, kao da me je začarao da ne vidim i ne čujem ništa osim onog što mi on govori.
Din se preselio u Sanšajn Koust zbog posla a ja sam mu se pridružila nakon što nam je moj otac kupio ogroman stan sa tri spavaće sobe.
Okrenuo je sve što sam mu poverila protiv mene i počeo da me rastura na delove. Ubeđivala sam sebe da mi pomaže da budem bolja osoba, ali zapravo je aktivno radio na urušavanju mog samopouzdanja.
Uprkos svemu, prihvatila sam njegovu prosidbu. Već tad sam verovala da me niko drugi ne bi ni hteo osim njega. Te noći kada smo se verili, najbolja drugarica mi je rekla da joj se Din ne sviđa i da mu ne veruje. Umesto da je poslušam, naljutila sam se na nju iako sam i sama osećala isto što i ona.
Dogovor je bio da ću ja biti domaćica, ali nije mi rekao ostatak svog plana.
Bio je ljut što moj otac odbija da investira u njegove ludačke poslovne šeme i što mi ne daje džeparac. Zato je Din insistirao da mu pravdam svaku paru koju potrošim. Nisam imala pristup "njegovom" računu već mi je davao novac na nedeljnom nivou za najosnovnije potrepštine.
Nikada nismo bili partneri, tretirao me je kao da sam mu teret. Morala sam da čuvam račune za sve što kupim kako bih mu se opravdala i morala sam da preklinjem za svaki dinar van džeparca. On je, s druge strane, "svoj" novac trošio na putovanja, surfovanje, skupu tehniku, skupa kola. Međutim, ljutio bi se za svaku sitnicu koju bih kupila sebi ili deci.
Stalno smo se svađali zbog novca. A onda je Din ostao bez posla i rešili smo da se vratimo na Gold Kost a za to nam je trebala pomoć mog oca. Prodali smo naš stan i kupili novu kuću, novcem mog tate. Grdno sam pogrešila jer sam u ugovor stavila imena i sebe i njega, iako je tri četvrtine novca dao moj tata.
Din me je ubedio da podignemo hipoteku na kuću a da to ne kažemo tati kako bi on investirao u projekat svog prijatelja. Taj posao je propao. On je i dalje odbijao da mi da novac, a naš brak bio je sve toksičniji. Nismo mogli da se smislimo.
Međutim, on je odbijao da se iseli. Ja nisam mogla da podnesem da živim sa njim.
Saznala sam da je krio od mene sve investicije, svu ušteđevinu, da nije plaćao zdravstvena osiguranja ni meni ni deci i da je u velikom zaostatku sa školarinama.
Otkad smo se razveli, pet godina sam se borila sa njim da isplati svoje dugove prema nama. Odbijao je. Na kraju je i moj tata probao da ga tuži kako bi povratio makar deo novca, ali nažalost, moj tata je umro pre nego što je slučaj priveden kraju.
Bila sam uverena da tako treba da funkcioniše brak - muškarac zarađuje više i muškarac raspolaže novcem. Sada shvatam koliko sam grešila. Žena mora da ima finansijsku slobodu, kako bi mogla da zaštiti sebe i decu.
Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia