Roza Parks je dobila još jednu statuu. Ovoga puta tu čast joj je priredio glavni grad Alabame, Montgomeri. Statua je postavljena u nedelju, na 64-godišnjicu njenog hapšenja zbog odbijanja da se povuče u zadnji deo autobusa.
U nedelju je obeleđen Dan Roze Parks, drugi put nakon što su je zakonodavne vlasti proglasile za ikonu borbe za grašanska prava. Prirešen je niz svečanosti u to ime, koji je uključivao i otkrivanje statue u nedelju popodne.
"Danas obeležavamo Dan Roze Parks, krojačice i sluškinje, čija hrabrost je bila bila u suprotnosti s njenim stanjem", rekao je prvi gradonačelnik Montgomerija afričko-američkog porekla.
"Na savestan način je doprinosila jednakosti i na taj način postala primer ponizne borbe za ljudska prava", dodao je.
"Nijedna osoba nije bila tako "visoka" čak ni kad bi sela", rekla je guvernerka Kej Ivi.
1. decembra 1955. Parksova je bila u autobusu na putu ka kući kada je odbila da se odrekne mesta na kom je sedela kako bi ga ustupila čoveku bele puti. Zbog toga je uhapšena. Usledio je kolaps u sistemu prevoza u Albami, sve je stalo na 381 dan u organizaciji Martina Lutera Kinga.
Sud je tada odlučio da sedišta za rase budu odvojena i tako je autobuski javni prevoz funkcionisao sve do 1964. kada je donet Zakon o građanskim pravima koji se odnosio na sve zemlje u SAD.
Mali prkos Parksove je učinio od nje simbol za borbu za građanska prava. Kasnije je Roza dobila posao kao administrativac za kongresmena Džona Konjersa, a bila je osnivač Udruženja građana afričko-američkog porekla pri Kongresu.
Umrla je 2005. u svojoj 92. godini života.
(Kurir.rs/CNN Foto: Printscreen/Instagram)