U jučerašnjem saopštenju su većinski kurdske Sirijske demokratske snage potvrdile da su se s trupama takozvane „međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma“, koju predvode SAD, ponovo rasporedile u području gradova Hasaka, Kamišli, Al-Malikija i Deir Ez-Zor.
Razlog ponovnog angažmana kurdskih jedinica na strani američkih trupa u Siriji je „nastavak zaštite naftnih polja i borba protiv spavaćih ćelija takozvane Islamske države“.
Situacija postaje groteskna, jer su Kurdi pre mesec dana tražili od Rusije da posreduje u pregovorima sa Damaskom, jer su znali da protiv Turske nemaju šanse. Postavlja se pitanje da li je ova odluka svih Kurdskih snaga. Deo Kurda ima sporazum sa Rusijom čije snage se raspoređuju u gradovima Ain Isa i Tel Tamr, gde proturske islamističke milicije provode kontinuirane napade protiv kurdskih snaga. Ruska vojska će također biti raspoređena u pograničnom gradu Amuda, potvrdio je kurdski komandant Mazloum Abdi.
Operacija Turske u Sirijije izložena osudi EU, a Erdogan je s Donaldom Trampom postigao sporazum kojim je dobio odriješene ruke da provede kampanju do kraja. Ali, vojne akcije turske vojske i njihovih islamističkih saveznika je prekinuo rusko-turski sporazum iz Sočija, kada su se Vladimir Putin i turski predsednik Erdogan dogovorili o obustavi kampanje i mirnom rešenju krize koje je uključivalo povlačenje naoružanih kurdskih odreda 30 kilometara od granice s Turskom, ali i trenutnu obustavu napredovanja Turske.
Iako se operacija zaustavila, islamističke skupine koje podržava Turska su nastavile napade na Tel Tamr, strateški grad u kojem živi sirijska kršćanska manjina kroz koji prolazi cesta koja povezuje zone pod kurdskom kontrolom i Ain Isu, „glavni grad kurdskih zemalja“ iz kojeg deluje takozvana „Autonomna uprava sjevera i istoka Sirije“.
Dogovor u nedjelju dolazi nakon razmjene optužbi između dviju strana. Rusija je tvrdila da se SDF nije pridržavao sporazuma Rusije i Turske, a SDF snage su tvrdile kako Rusija nije postigla nikakve uspehe u svojoj ulozi jamca sporazuma, usprkos činjenici da su svi Kurdi u pograničnoj zoni ostali u svojim domovima i nisu završili kao njihovi sunarodnici u Afrinu i drugde gde su slepo računali na pomoć Vašingtona.
Iako novo razmeštanje kurdskih snaga na samom severoistoku zemlje, na naftnim poljima Rmeilan, komplikuje situaciju, sporazum s Rusima više izgleda kao posledica nedavnih upozorenja Kurdima, a ne kao čin njihove dobre volje.
U centru svega je kontrola nad sirijskom naftom i njenim izvozom. Podsećamo da je rat počeo zbog iranskog naftovoda koji je trebao da ide do sirijske luke Tartus.
Oni koji su želeli sprečiti izvoz sirijske nafte nisu uspeli, ali su je sada preuzeli Turci. Teroristi „Islamske države“ su djelovali na potpuno isti način, kada su kontrolisali ta polja i transportovali naftu kroz Tursku i irački Kurdistan, zarađujući do 30 miliona dolara mesečno, jednako koliko sada zarađuju američki obaveštajci i oficiri, te razni posrednici na terenu, uključujući predstavnike kurdske „samouprave“.
Nakon svega su prošle nedelje sirijske vlasti donele hrabru odluku da započnu granatiranje brojnih centara za rafinisanje nafte na područjima koja kontrolišu kurdske milicije. Odluka je donesena nakon što su potvrđene informacije o krijumčarenju nafte preko Jarabulusa i Erbila u turske luke i daljnjoj prodaji nepoznatim kupcima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorava sirijske Kurde „da se ne oslanjaju na podršku Sjedinjenih Država, jer od nje neće imati nikakve koristi“.
Lavrov je odbacio kurdske tvrdnje o kršenju primirja od strane Turske. On je upozorio sirijske Kurde „da im je bolje da se pridržavaju sporazuma između Rusije i Turske o sjeveru Sirije, iako je očigledno da za njega gube interes nakon što se američka vojska vratila na to područje“.
Lavrov je rekao kako su „kurdski čelnici snažno uveravali ruske predstavnike da će sarađivati s njima i Damaskom nakon potpisivanja sporazuma 22. oktobra“.
General Kenet Mekenzi, komandant američke Centralne komande, rekao je novinarima u subotu da će doći do povećanja operacija u borbi protiv ID, dodajući da nije bilo predviđenog konačnog datuma za povlačenje američke vojske iz Sirije.
I sada se u tim operacijama pridružuju kurdske milicije na severoistoku Sirije, dan posle postizanja sporazuma s Rusijom, koje bi ih trebala štititi u Ain Isi i Tel Tamru.
„Kako bi se osigurala njihova prava, Kurdi bi trebali pomoći u održavanju suvereniteta Sirije i izgraditi smisleni dijalog s Damaskom. Stoga bih savjetovao našim kurdskim kolegama da budu dosledni i da se suzdrže od poduzimanja sumnjivih radnji dok se situacija menja“, rekao je Lavrov.
Lavrov je bio u pravu kada je stav Kurda, odnosno vođstva takozvanih „autonomnih regiona“ i Sirijskih demokratskih snaga, ocenio oportunističkim.
U ovom haosu bombardovanje sirijske avijacije na tenkove i rafinerije odražava želju Sirijaca da zaštite sirijske resurse i spreče krijumčarenje i prodaju nafte "nepoznatim kupcima", uključujući Izraelce. Niko se neće iznenaditi ako dođe do sukoba sa američkim trupama koje su okupirale naftna i gasna polja. Iako se ovaj scenario mnogima čini nemogućim, slična stvar se dogodila u Iraku, nakon čega su Amerikanci bili prisiljeni da napuste zemlju.
Kurir.rs/Logično.com
Foto: EPA