Operacija je izbor posle 6 do 12 nedelja neuspešnog neoperativnog lečenja, najkasnije do prohodavanja.
Kad su bebina stopala u pitanju, roditelji treba stalno da ih posmatraju i reaguju na svaku nepravilnost. Ako se uoči na vreme, svaki razvojni problem kojem se posveti posebna pažnja može brzo da bude uspešno saniran. Nekad je potrebna imobilizacija stopala bebe, podrazumevaju se obuka, vežbe, saveti. Tek u slučaju nedovoljnog uspeha fizioterapeutskog tretmana pristupa se hirurškoj intervenciji. Ne paničite ako vam dečji ortoped kaže da je operacija jedini izlaz, doći će dani kad ćete uživati u pogledu na naslednika koji se bavi rekreacijom, sportskim aktivnostima, ili ima zlatnu fudbalsku nogu - upravo onu koja je morala pod nož. Razvojna deformacija dečjeg stopala može u čak 80 odsto slučajeva da se izleči blagovremenom neoperativnom terapijom, poruka je prof. dr Radivoja Brdara, jednog od vodećih dečjih ortopeda i traumatologa: - Operacija stopala, minimalno invazivnim zahvatom, dolazi u obzir tek nakon dovoljno dugog neoperativnog lečenja, pre prohodavanja deteta.
ZGRUDVANO STOPALO
Šta je u osnovi ovog deformiteta?
- U materici nastaje istisnuće/deplasman na nivou zadnjeg dela stopala koje pogađa sve strukture stopala: kosti, hrskavice, veze, kapsule, tetive, mišiće; zahvata i strukture do kolena pa može da se govori o regionalnom deformitetu.
Da li je deformitet nasledan?
- Uz genetski, do deformiteta mogu da dovedu i mehanički i neurološki faktor. Primećeno je da se češće javlja kod blizanačke trudnoće, u uslovima manjka plodove vode, ako je majka prvorotka ili ako se razvija krupna beba.
Teorija o prekidu fetalnog razvoja ima dosta pristalica.
- Teorija navodi da plod u jednom periodu fetalnog života ima stopala u obliku ili nalik deformitetu, ali se dalji razvoj nastavlja normalno. U nekim slučajevima, u drugom mesecu intrauterinog života (8-11 nedelja gestacije) dolazi do zastoja takozvane tibijalne faze rasta: sve strukture stopala i potkolenice u izvesnom stepenu su deformisane, primarno ili sekundarno; protok krvi kroz arterije potkolenice je smanjen. Stopalo izgleda "zgrudvano", skraćeno.
Da li je moguća korekcija?
- Pasivna korekcija je teška, nekad i nemoguća; potkolenica je tanka, usukana je unutra. Postoje tri stepena deformiteta ovog tipa (pes equinovarus), a treći stepen je najteži za korekciju i lečenje. Dobro je to što dijagnoza može da se postavi i pre rođenja, što omogućava da se beba blagovremeno, odmah po rođenju, u porodilištu, uputi na lečenje koje je, u najvećem broju slučajeva, uspešno.
Kako se sprovodi lečenje?
- Podrazumeva oslobađanje svih prepreka koje su, u ranom uzrastu, mekotkivne, podložne korekciji. Deformitet se koriguje tako što se stopalo namešta u anatomski položaj.
USPEŠNA PROCEDURA
Da li je potrebna operacija?
- Nije, jer se stopala dece bitno razlikuju od stopala odrasle osobe, jača su im meka tkiva od kostiju i hrskavice. Oštećena kost, posebno ako je zahvaćena zona rasta, kod deteta ne može potpuno da se izleči, dok deformisano a neoštećeno stopalo u velikom broju slučajeva može vrlo uspešno da se leči. U terapiji deformacija dečjeg stopala to treba stalno imati na umu: meka tkiva mogu da se istežu, sposobna su da se regenerišu. Ahilova tetiva najviše odstupa od ovih karakteristika pa je najčešće predmet hirurške korekcije. Inače, u mlađem uzrastu se radi na mekim tkivima, a koštane procedure se obavljaju u starijem uzrastu ako se na vreme ne dijagnostikuje deformitet ili se blagovremeno ne leče meka tkiva.
Kakva je procedura kod Ahilove tetive?
- Hirurška terapija se svodi na presecanje Ahilove tetive, u lokalnoj ili opštoj anesteziji. Procedura je kratka, jednostavna, uspešna, dete se kratko zadržava u bolnici. U uzrastu do devet meseci, intervenciju je moguće primeniti u većini slučajeva deformiteta. Sledi imobilizacija u gipsu u trajanju od četiri do šest nedelja i održavanje postignutog stanja odgovarajućim aparatima ili cipelama Nose se danonoćno tri meseca, i još dve do četiri godine samo noću da bi se kostima stopala (26) obezbedilo dovoljno vremena da se formiraju u normalnom položaju.
Koliko pomaže fizikalna terapija?
- Veliki broj deformiteta može da se koriguje samo na ovaj način.
NAJČEŠĆI PROBLEMI - stopalo oboreno naniže (equinus) - taban stopala okrenut ka drugom stopalu (varus) - podignut svod stopala; izdubljeno stopalo (excavatus) - prednji deo stopala uvrnut prema unutra (adduktus)
NASLEDNI FAKTOR- 10 puta je veći rizik da dete ima istu deformaciju stopala kao jedan roditelj nego u ostaloj populaciji -100 puta je veći rizik ako oba roditelja imaju ovaj deformitet
KAD JE NEOPHODNA OPERACIJA- ako lečenje nije započeto na vreme - ako lečenje nije bilo adekvatno - kod većeg deformiteta stopala
SAVETI ZA ZDRAVA STOPALA - Menjajte položaj bebe u krevetu nekoliko puta dnevno. Predugo ležanje u istom položaju (posebno na stomaku) može da ometa razvoj stopala - Ne oblačite bebi uske čarape i odeću koja ograničava pokrete nogu i stopala - Ne savetuje se dubak/šetalica u fazi prohodavanja, ako postoji deformitet, može da ga pogorša - Cipele treba da budu sa ojačanim lubom, sprečavaju da stopalo ide ka unutra - Vodite računa o telesnoj težini deteta - Provodite što više vremena s detetom u šetnji, trčanju, vožnji bicikla, dozvolite da hoda boso po šljunku, pesku, travi.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)