Koliko sestra može da tuguje za bratom videlo se danas u Višem sudu u Nišu.
Naime, Toplici Kostić suze su na oči navirale tokom suđenja za ubistvo Momčila Simonovića (59), njenog nikada prežaljenog brata koji je pre tri godine zverski ubijen u selu Galibabinac kod Svrljiga.
Sudilo se danas optuženoj Lidiji Stejković (47) koja se tereti za saučesništvo u ubistvu Simonovića. Ona je navodno ukazala jednoj osobi ili grupi da Simonović ima para i vrednosti nakon čega su ga u noći između 7. i 8. novembra 2016. godine za sada nepoznata lica vezala žicom i tukla dok nije priznao gde krije pare u kući.
Ona je na sudu ranije sve negirala i rekla ne samo da nema veze s ubistvom, nego da joj je Momčilo stalno pomagao i da joj je vredniji živ.
Stejkovićeva je već jednom osuđena na godinu i po zatvora zbog neprijavljivanja ubistva. Kasnije je Apelacioni sud ukinuo presudu tako da se Stejkovićeva opet našla na optuženičkoj klupi. Dokaz koji je priložen je Momčilova krv na njenim farmericama za koje je ona rekla da je on iskašljao kada ga je jednom vodila u bolnicu. Veštak je rekao da fleka od krvi nije rasprskavajuća kakva bi bila da je pričinjena tokom ubistva.
- Celo selo tuguje za mojim bratom, on je bio radan i pošten čovek. Pomagao je svima i nije mu trebalo da ima bilo kakvu vezu s njom. On je 20 godina radio u Beogradu, imao je tri krave, zemlju, svaki dan je prodavao mleko, celo gazdinstvo je sam svojim rukama napravio i tako da skonča. Zato tražim od policije, suda da se nađe krivac za njegovo ubistvo. Nađena je krv na njenim pantalonama, koji više dokaz traže - priča Toplica novinarima ispred suda.
Ona kaže da je on imao novac po kući, ali da je imao i u banci.
- Sve joj je dao dok su se družili. Valjda joj otplatio kredit, viđali su ih ljudi u banci. Ja tražim da ona bude osuđena po zakonu ako je bila saučesnik ili ako je rekla nekome koliko je moj brat imao para ili ako je bila prisutna tokom Momčilovog ubistva. Tri godine čekam da zavlada pravda i ničeg se više ne bojim. I sada, posle tri godine, ne mogu da pogledam njegovu sliku, a da ne zaplačem. U njegovu kuću kad uđem, plačem sve vreme. Divna osoba je bio moj brat - navodi Toplica.
(Kurir.rs/M.S.)