Ana Ranitović (35) i Miloš Jovanović (34) su zajedno studirali, a zatim postali kumovi. Već na prvoj godini studija prepoznali su stvaralačku energiju i krenuli da rade na brojnim projektima sa notom društvene transformacije i odgovornosti.
Stanko Arsenijević (22) pridružio im se kao tinejdžer, kada je sa 16 godina u njihovom projektu „iSerbia” pohađao besplatnu obuku iz android programiranja i napravio svoju aplikaciju
Nekoliko godina kasnije, Ana je svoje ideje podelila sa Milošem i Stankom i tako je nastala nova platforma za onlajn učenje – „Kampster”. Od decembra 2017. do danas, prema rečima osnivača, kroz ovaj projekat, koji je namenjen svima od 7 do 107 godina, prošlo je više od 60.000 korisnika.
– Tokom doktorskih studija na Oksfordu pohađala sam nekoliko onlajn fakultativnih predmeta i naišla na ozbiljne nedostatke. Imala sam utisak da sam prepuštena sama sebi, kao i da su socijalne i psihološke potrebe nas studenata u onlajn kursevima u potpunosti zanemarene, što se negativno odražavalo na našu motivaciju i rezultate – priča Ana na početku Priče sa dušom.
Ana je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao student generacije. Kao Chevening i Clarendon stipendista, doktorirala je antropologiju na Univerzitetu u Oksfordu. Angažovana je kao istraživač na Univerzitetu u Oksfordu i analitičar na Univerzitetu u Groningenu.
– Isprobala sam i druge onlajn platforme za učenje, i pošto je utisak bio isti, počela sam da razmišljam o tome gde je problem. Zašto je učenje teško i u kojim situacijama odustajemo, a šta je to što pomaže da započeto završimo? Kako bi trebalo da izgleda i funkcioniše platforma koja će rešiti problem motivacije u učenju? Shvatila sam da mnoge onlajn platforme učenje shvataju na vrlo uzak, tehnički način – gde je potrebno tekst sa papira prebaciti u pdf ili powerpoint prezentaciju, i eto onlajn učenja.
Međutim, to nije dovoljno – jer ni učenje u stvarnom životu nije samo kada ste sami sa knjigom, već podrazumeva i odlaske na predavanja, konsultacije, saradnju sa studentima i još mnogo toga – objasnila je Ana.
Prvi korak bilo je testiranje većeg broja onlajn platformi za učenje širom sveta. Radili su i analizu naučne literature iz oblasti onlajn obrazovanja i edukacije uopšte, sa fokusom na upotrebu gejmifikacije i mnemotehnika, kao i značaja društvenosti u učenju, i iz toga crpeli ideje kako da kreiraju onlajn sistem učenja koji motiviše polaznike i olakšava im suočavanje sa novom materijom.
Shvatili su da je neophodno da prebace sve pozitivne aspekte tradicionalnog obrazovanja (učenje u grupi, interakcija sa predavačem i drugim studentima, razmena ideja) u onlajn svet, a da istovremeno njihov efekat pojačaju upotrebom moćnih digitalnih alata koji materiju prilagođavaju svačijem individualnom napretku.
– Beta verziju testirali smo na 1.000 polaznika. Jedna grupa je kurs pohađala na „Kampsteru”, a druga je identičan kurs pohađala na drugoj, veoma rasprostranjenoj komercijalnoj platformi. Rezultati su bili više nego ohrabrujući! Procenat polaznika koji je završio kurs na „Kampsteru” bio je tri puta veći nego na drugoj platformi, kvalitet završnih radova značajno bolji, kao i zadovoljstvo samih polaznika – pojasnio je Stanko za Priče sa dušom.
Najmlađi polaznik je učio Uvod u programiranje, a starijima od 65 godina zanimljivi su kursevi iz raznih oblasti, od dropšipinga do stranih jezika. Sve se odvija onlajn tako da nema prepreka da se uči sa bilo kog mesta na zemlji.
Stanko je u oblast programiranja ušao sa 15 godina, a već sa 17 sa drugom pokrenuo domaću platformu za frilens muzičare. Sa 19 godina upisuje informatiku na Kriminalističko-policijskom fakultetu u Beogradu i paralelno razvija „Kampster“.
– Od programiranja i digitalnih veština do kurseva iz oblasti biznisa, „mekih” veština, nege i socijalne zaštite – kursevi su iz raznovrsnih oblasti. Najveće interesovanje je za programiranje, veb dizajn i digitalne veštine, koje najčešće upisuju polaznici koji žele da uplove u frilenserske vode. Izuzetno je tražen i kurs programskog jezika R za statističku obradu podataka koji koriste „data naučnici” – što pokazuje da ima velikog interesovanja i za profesije budućnosti – otkrio je Miloš za Priče sa dušom.
– Imamo i 4 besplatna kursa – od kursa „Rezilijentnosti”, koji nas uči kako da izađemo na kraj sa životnim izazovima uz što manje stresa, do „Mini kursa pravopisa” koji služi za razbibrigu i podsećanje – dodala je Ana.
Miloš (prvi zdesna) je suvlasnik nekoliko kompanija sa sedištima u 4 zemlje. Osnovne studije je završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu (sociologija), a postdiplomske na Fakultetu organizacionih nauka. Predsednik je odbora Grupacije agencija za zapošljavanje pri Privrednoj komori Srbije i član Republičkog saveta za zapošljavanje. Dobitnik je nagrade „40 under 40” za Jugoistočnu Evropu od strane Business Elite Awards.
A da li je ljudima danas u digitalnom dobu potrebno više motivacije za učenje nego nekad?
– Od ljudi se danas očekuje da uče stalno, da to rade celog života i da se edukuju iz raznovrsnih oblasti, tako da obrazovanje ne može da se obavlja na isti način kao ranije. Samim tim, ukoliko predavač ili kurs ne prenose znanje na pravi način i ukoliko zbog ranijih iskustava imate otpor ili strah, teže je izaći na kraj sa svim profesionalnim zahtevima savremenog doba. Naša vodilja je da promenimo odnos ka učenju – da dokažemo da ono ne mora da bude naporno, da su greške sastavni deo procesa, da svako ima svoj tempo, svoj sistem i da svako može da ostvari zamišljeno – rekla je Ana.
Pitao sam ovaj svestrani trojac kako se organizuju oko posla, s obzirom na to da ne žive svi u Srbiji?
– Pošto je Ana u Holandiji, a u poslednjih pet godina ceo svet je moje radno mesto, bili smo prinuđeni da razvijemo i inovativan model poslovanja. Svako preuzima lidersku poziciju u različitim procesima ili projektima, uz svesrdnu podršku ostalih. Naučili smo da brzo zajednički donosimo odluke i nesebično pitamo jedni druge i odgovaramo. Glavna snaga našeg odnosa leži u poverenju – kaže Miloš.
Moji sagovornici se sećaju da su od prvog momenta bili uvereni da mogu da naprave proizvod i kurseve koji su bolji od onoga što se nudi i zahvaljujući kojima učenje više neće biti mučenje. Uz sve to, stigla je i podrška okoline i porodica.
– Roditelji su bili ponosni kada sam sa 19 godina postao jedan od osnivača onlajn platforme za učenje. U početku možda nisu do kraja razumeli šta tačno radimo i pokušavamo, ali kako se priča razvijala, nije bilo nedoumica. A kako im je bilo kada sam im rekao da napuštam fakultet, jer hoću da razvijam svoje ideje i biznis – verovatno samo oni znaju. Verovali su u mene i njihova podrška mi je mnogo značila na ovom putu – otkrio je Stanko.
– Imam punu podršku i porodice i supruga – pošto sam roditelj. Bez njegove podrške ovo ne bi bilo moguće. Izuzetno cenim mišljenje mame i supruga i često ih konsultujem kad naiđem na neki problem. Veoma bih volela da je moj otac živ i da mogu i s njim da podelim ovo iskustvo. Oduvek me je podsticao da uplovim u preduzetničke vode govoreći da je to izuzetno kreativan posao. Kao mlađu me to nije mnogo interesovalo, ali bio je u pravu – rekla je Ana na kraju Priče sa dušom.
Sajt Kampstera i sve kurseve pronađite OVDE.
Foto: Tijana Janković Jevrić